Sigurno da neosetljivost predstavlja nepoželjnu ljudsku osobinu, ali da li to znači da je suprotnost u vidu biti visoko senzitivan poželjna karakteristika? Opšti utisak je da u današnjem modernom društvu hipersenzitivnost i nije tako tražena: savremeni uspešni “gladijatori” u svim oblastima vrše pritisak na previše osetljivog čoveka da navuče „deblju kožu“, i brže se prilagođava promenama i raznim otežavajućim uslovima.
Istraživanja su utvrdila da visoko osetljive osobe imaju urođenu osobinu nazvanu „osetljivost senzornog obrađivanja”. Kao decu, mogli bi ih opisati kao stidljive ili povučene, a odraslima se često dodeljuje pridev introvertnih, tj. zatvorenih osoba.
Koje su glavne odlike visoko senzitivnih osoba?
Postoje određeni znaci koji odlikuju previše osetljive ljude. Da li vas lako uznemire stvari poput jakih svetala, vike, ili sirena u blizini? Ili često želite da se povučete u toku napornih dana u krevet ili mračnu sobu, gde se možete osamiti i odmoriti od neprijatnih događaja? Izbegavate napete i uznemirujuće situacije? Uživate u delikatnim ili finim mirisima, ukusima, zvukovima ili umetničkim delima? Kada ste bili dete, roditelji i nastavnici su vas smatrali preosetljivim ili stidljivim? Vi jeste visoko osetljiva osoba. Ali ne brinite, vi ste potpuno normalni.
Visoko osetljive osobe čine 15-20% ukupne svetske populacije. Visoka senzitivnost predstavlja urođenu osobinu. Nađena je kod preko sto vrsta živih bića – voćnih mušica, ptica, riba, pasa, konja i ljudi. Ova osobina odražava posebnu vrstu strategije preživljavanja putem pojačane osetljivosti i intuitivnog predviđanja pojava.
Kako radi mozak hipersenzitivnih ljudi?
Mozak visoko osetljivih osoba deluje malo drugačije od ostalih. Nervni sistem je veoma delikatan i sa nižim pragom iritabilnosti. Ova hiper-ekscitabilnost doprinosi povećanju emocionalnog reagovanja, nižem pragu osetljivosti za senzorne informacije (na primer uznemiravanje bukom ili previše svetlosti), i pojačanu svest o suptilnostima (na primer, brzo osetite mirise).
Takođe postoje promene i na nivou makro mozga. Oblasti povezane sa ovom osobinom u velikoj meri se preklapaju sa područjima u mozgu koja podržavaju empatiju i veću svest o unutrašnjem emotivnom stanju i telesnim senzacijama. Ova hiperaktivnost objašnjava osetljivost senzitivnih ljudi na bol, glad i kofein. Postoje i neki nedavni dokazi da je ova osobina povezana sa zloglasnim 5-HTTLPR genom (serotonin genom), i implicira češću pojavu depresije kod ovih ljudi.
Zaštitite vašu prirodnu nadarenost
Nije iznenađujuće što se hipersenzitivnost često javlja kod umetnika, pesnika, slikara i povezana je sa nadarenom, kreativnošću i empatijom. U isto vreme, ove osobe su u većem riziku od depresije i drugih mentalnih bolesti, kao i obeležja savremenog doba – “burn out” sindroma, tj. sindroma sagorevanja na poslu.
Zbog toga je od ključne važnosti da znate kako istovremeno i da maksimalno iskoristite svoju senzitivnost i da se zaštitite od neželjenih efekata koje ona može doneti.
Pratite sledeće savete i izgradite zaštitu za svoju senzitivnost:
– Smanjite broj intenzivnih stimulansa u vašem okruženju.
– Ograničite broj i vreme zadataka pri složenijim poslovima.
– Izbegavajte sindrom sagorevanja tako što ćete uočiti znake ranog upozorenja, kao što su osećaj preplavljenosti stresom ili uznemirenost.
– Zapišite svoje misli i duboke emocije na papir, tako nećete zamagliti vašu percepciju i svest o njima.
– Probajte da meditirate, i posebno da se bavite visokom osetljivošću na bol. Ovo će vas naučiti da registrujete bol kao zbir senzacija i da ga ne prenaglašavate.
– Iskoristite svoju kreativnost: slikajte, pišite, pevajte, stvarajte.
– Iskoristite svoju predispoziciju za veću empatiju radi jačanja odnosa – da postanete bolji saradnik, da povećate vaše samopouzdanje.
– Naučite da se osećate udobno u svojoj osetljivoj koži, budite zahvalni i ponosni što posedujete ovaj dar i nikada ga se ne stidite.
– Budite iskreni u vezi sa vašom predispozicijom da budete hiper osetljivi, posebno u bliskim odnosima. Ali, ne zaboravite i da istaknete pozitivne aspekte ove osobine: više empatije, analitičkog mišljenja, sposobnost da vidite stvari iz perspektive drugih ljudi, pojačano uživanje u umetnosti i muzici, i mnogim drugim stvarima.
