Bez obzira koji muzički žanr volimo, muzika snažno utiče na nas i naše raspoloženje. Od najranijih dana civilizacije, muzika se koristila da bi zacelila telo i dušu i izrazila ono što je teško kazati rečima. Drevni grčki filozofi su koristili muziku za terapeutske svrhe. Muzičari su u staroj Grčkoj smatrani isceliteljima podjednako kao i lekari.
Grana medicine koja se bavi istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo i psihu zove se muzikoterapija. Nastala je sredinom dvadesetog veka, posle drugog svetskog rata, kao odgovor na lečenje nekoliko hiljada vojnika sa posttraumatskim stresnim poremećajem. Muzičari su tada počeli posećivati bolnice radi uveseljavanja bolesnika koji su patili od fizičkih i emotivnih trauma. Zabeležene su jako pozitivne fizičke i emocionalne reakcije. Melodije i pesme su dopirale do pacijenata na način na koji tradicionalne terapije nisu mogle, tako da je ova vrsta terapije postala sastavni deo lečenja depresije.
Prednosti i rezultati terapije muzikom
Danas je poznato više studija koje su potvrdile prednosti muzičke terapije za osobe sa depresijom i anksioznošću.
Dokumentovani rezultati muzičke terapije su:
– smanjena mišićna napetost
– povećano samopouzdanje
– smanjena anksioznost
– poboljšani međuljudski odnosi
– povećana motivacija
– uspešno i sigurno emocionalno oslobađanje.
U nedavno objavljenoj studiji istraživači su procenjivali dejstvo muzike na 79 osoba, starosti od 18 do 50 godina, sa depresijom. Rezultati depresije su mereni na početku i tri meseca nakon terapijskih intervencija. Posle tri meseca, učesnici koji su primali muzičku terapiju plus standardnu negu pokazali su značajno poboljšanje depresivnih simptoma u odnosu na one koji su dobili samo standardnu negu.
Muzika se koristi za rešavanje fizičkih, emocionalnih i društvenih potreba pojedinca. Slušanje i stvaranje muzike u ovom kontekstu omogućava pojedincima da se izraze na razne načine. Međusobno delovanje melodije, harmonije i ritma stimuliše čula i umiruje osobu. Uspostavlja se normalna srčana frekvencija i uravnotežavaju druge telesne funkcije. Muzika, naročito u kombinaciji sa razgovorom, povećava nivo hormona dopamina, koji se naziva i “hormonom nagrađivanja”, jer ima ulogu u emocionalnom zadovoljstvu i zaljubljivanju. Usled dejstva dopamina osećamo se uzbuđeno, energično, privlačno, strastveno, euforično.
Kako muzikoterapija deluje?
Tri su značajna razloga zbog kojih deluje terapija muzikom:
1. Pruža osećaj smislenosti i zadovoljstva – muzika predstavlja estetsko iskustvo koje se “ucrtava” u inače pasivnog pacijenta.
2. Ova vrsta terapije angažuje telo i dovodi ljude u pokret – fizičku aktivnost čime sprečava depresiju.
3. Muzika pomaže da se angažujemo i komuniciramo sa drugima. Evolutivno nam je dato da se povezujemo međusobno i budemo društveni, a muzika nam omogućava da to uradimo.
Muzikoterapija može biti aktivna ili pasivna. U aktivnoj terapiji, terapeut i pacijent komponuju muziku pomoću instrumenta ili glasa. Pacijent je podstaknut da podeli misli i osećanja koja mu izaziva kompozicija. U pasivnoj terapiji, pojedinci slušaju muziku dok meditiraju, crtaju ili rade neku reflektivnu aktivnost. Terapeut i pacijent tada govore o osećanjima ili sećanjima koja je izazvala muzika.