Neki od najčešćih navedenih simptoma depresije su:
– prolongirana tuga
– nedostatak volje
– gubitak interesa za nekada omiljene aktivnosti
– osećanje bespomoćnosti ili beznadežnosti
– zamrznutost u vremenu i prostoru
– osećanje praznine
Ipak, nekada se depresija javlja daleko suptilnije i teže ju je identifikovati, jer se može manifestuje na sasvim drugačiji način od onog na koji smo navikli. Ovo su neki manje očigledni, a ipak, jako bitni pokazatelji depresije na koje treba obratiti pažnju:
Ponašanje kojim se krše pravila i ispoljava agresija
Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.
Razdražljivost/Ljutnja
Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.
Perfekcionizam
Brojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.
Nemogućnost koncentrisanja
Svako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.
Ekstremna krivica
Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.
Prebacivanje iz tuge u sreću i obratno
Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanje.
Samolečenje pogrešnim metodama
Ovo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na raspolaganju da biste se nosili sa tim stanjem. Problem je u tome što ljudi obično ne biraju zdrave alate: mnogo je lakše pušiti i piti nego ići na psihoterapiju ili vežbati. Prethodne metode će učiniti depresiju još gorom, dok će vas pravi načini oporaviti. Ako primetite da se angažujete u vezi bilo koje vrste supstance ili ponašanja više nego što ste navikli, ili toliko da potpuno promenite vaš način života na gore, ozbiljno razmislite o tome da razgovarate sa stručnim licem o tome.
Lečenje depresije
Ovakvi suptilniji simptomi depresije definitivno zaslužuju da im posvetite pažnju ako doživljavate bilo koji, ili nekoliko njih. Razgovarajte sa prijateljicom, ili još bolje, kontaktirajte psihologa/psihoterapeuta, ako mislite da ste depresivni. Prvi i najvažniji korak u lečenju depresije je potražiti pomoć stručnog lica i okružiti se ljudima sa velikom dozom empatije.
Za depresiju nema magičnog brzog leka, ali svakako postoje efikasni tretmani. Često je samo pitanje pronalaženja pravog ili odgovarajuće kombinacije. I zapamtite da niste sami: mnogi ljudi se bore i oporavljaju od depresije – i što više ljudi pričaju o tome, lakši je put ka oporavku.
