Umor i iscrpljenost mogu biti znaci blage depresije! Teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubitak sposobnosti da se radujete, pad interesovanje za ljude, za aktivnosti koje ste nekada voleli, nesposobnost radovanja, loše raspoloženje, ali i napetost i razdražljivost su samo neki od simptoma depresije – objašnjava uvaženi psihijatar i psihoterapeut prof. dr Nevena Čalovska Hercog.
Aktuelna pandemija donosi nam do sada nepoznat zahtev za prilagođavanjem i promenama u svim segmentima života. Izolacija, karantin, strah i neizvesnost, ograničavanje kretanja i druženja, predstaljaju udar na ljudsku prirodu. Ovakve promene imaju pshološki doživljaj velikog gubitka, te mogu biti okidači za depresivno reagovanje.
Kako prepoznati blagu depresiju?
– Koliko god nam simptomi depresije deluju poznato, istraživanja pokazuju da se ovaj problem i dalje nedovoljno prepoznaje i leči. Možda zato što depresija ima mnogo lica i što dve različite osobe mogu da pate od depresije, a da imaju potpuno različitu kliničku sliku. U depresiji su uvek poremećene emocije, mišljenje, volja i nagoni.
Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije je kada neko bar 2 nedelje ima teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, izgubi interesovanje za ljude i aktivnosti koje su nekada bile zadovoljstvo (hobi, sport), loše je raspoložen, oseća zamor i smanjenu energiju – kaže psihijatar, prof. dr Nevena Čalovski Hercog.
Od depresije žene dva puta češće oboljevaju od muškaraca. U riziku da razviju depresivne simptome su sve češće i mlađe osobe od 20 do 40 godina, a posebno su ugroženi ljudi nižeg socio-ekonomskog statusa.
Da li su umor i iscrpljenost simptomi depresije?
Blaga depresija je s godinama postala vrlo rasprostranjena, često je neprepoznata od strane lekara, a od okoline neshvaćena.
Dominantan simptom na koji se ljudi žale kod blage depresije je doživljaj iscrpljenosti i umora koji nikako ne mogu da prevaziđu. Takve osobe su obično tokom jutra neraspoložene i imaju teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade. – napominje prof. dr Čalovska.
Simptomi blage depresije mogu biti skriveni i pod maskom telesnih teškoća poput glavobolje, bola u želucu, u leđima i sl. To su tzv. maskirane depresije i vrlo teško seotkrivaju, jer se simptomi pripisuju nekom oboljenju, a zapravo je reč o depresivnom reagovanju.
Ukoliko se na vreme ne pozabavimo svojim psihičkim zdravljem, depresija može da se pogorša i poprimi hroničan tok.
Zbog čega nastaje depresija i ko je sve u riziku?
Da li će neko razviti depresiju ili ne, zavisi od niza faktora- genetike, strukture ličnosti. Povučene i preosetljive osobe su u većem riziku od depresije. Razvoj depresije zavisi od iskustva u ranom detinjstvu i velikih gubitaka tokom života, npr. gubitak roditelja pre 11 .godine ili psiho-socijalni stresovi poput pandemije koja je čitavu planetu stavila u rizik od depresije.
Takođe, problem u braku je jedan od važnih faktora rizika za depresije sa razlikom u odnosu na pol, jer neudate žene ređe ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće obolevaju od depresije nego oženjeni. Vrlo često se dešava da ljudi u okolini pre primete kod drugih da se nešto dešava nego onaj ko razvije depresiju.
– Za normalno psihičko funkcionisanje i očuvanje dobrog raspoloženja odgovorni su hormoni serotonin, noradrenalin i dopamin. Ovi hormone se u normalnim procesima stvaraju u mozgu. Svakodnevne situacije kao što su ubrzan način života, doživljen stress, borba za egzistenciju udruženi sa osetljivom prirodom ili opterećenom genetikom mogu biti okidač za smanjenu sintezu ovih važnih hormona.
Dokazano je da u brojnim psihičkim bolestima, naročito u depresiji postoje niži nivoi ovih hormona, ali i S adenozil L metionina (SAMe), važne supstance koja se prirodno stvara u našem organizmu. SAMe pomaže stvaranje serotonina i drugih hormona koji regulišu raspoloženje, i na prirodan način vraća “hormone sreće” u ravnotežu i utiče na raspoloženje.
Kako se leči depresija?
Tretman depresije podrazumeva farmakoterapiju ( antidepresive ), psiho-socijalnu terapiju, biološku terapiju i hospitalizaciju kod težih formi poremećaja.
Blaga depresija takođe zahteva lečenje, jer ako se ne interveniše postoji rizik od produbljivanja i komplikacija.
Prema rečima prof. Dr Čalovske, za tretman blagih depresija, iako vrlo efikasni, antidepresivi nisu prva linija. U poslednjih nekoliko godina sve se više koriste i prirodni suplementi, ali postoje ograničen nivo dokaza za brojne takve tretmane. Od pomoci može biti SAMe, jer je prirodan, najbolje ispitan i ima dokazano pozitivno dejstvo kod blagih depresija.
Sastav preparata Tensilen® čini SAMe u kombinaciji sa kompleksomi vitamina B koji dokazano efikasno pomaže kod blagih depresija.
Tensilen® na prirodan način pruža efikasnu podršku u savladavanju svakodnevnih izazova i obnavljanju volje, energije i dobrog raspoloženja – objašnjava psihijatar dr Nevena Čalovska Hercog.
