Saznajmo zajedno: Zašto često katastrofiziramo?

  • Naslovna
  • Blog
  • Saznajmo zajedno: Zašto često katastrofiziramo?

Verovatno ste nekada bili razočarani nekim stvarima, ljudima ili događajima, možda i relativno ne toliko značajnim, i onda ste rekli sebi: “Sjajno, sada mi je ceo dan/mesec/godina/život uništen”?
Ako imate ovaj problem, a većina ljudi ga ima, skloni ste katastrofiziranju.  Zašto često katastrofiziramo i šta to zapravo znači? Katastrofiziranje predstavlja prenaglašeno negativno razmišljanje o nečemu da, ako bi se dogodio određen negativni ishod, to bi predstavljalo katastrofu koju nećete moći da podnesete, prevaziđete ili preživite. Katastrofizirajuće misli sadrže rečenice kao što su „Ne mogu da se nosim sa tim“, „To je za mene nepodnošljivo“, „Ja to nikada neću preživeti“ i slično. Iskustva sa strahom, fobijama, ljutnjom jesu neprijatna, ali nisu nepodnošljiva, i nemoguća za preživljavanje, a takvim ih činite vi, vašim katastrofiziranjem.

Zašto su katastrofizirajuće misli važne?

Pre nego što počnete da tako razmišljate, evo kratkog podsetnika o tome zašto su ove misli važne. Jedan od najkritičnijih elemenata nekog neprijatnog događaja je način na koji procenjujemo novonastalu situaciju. Kada nam se nešto dogodi, brzo odlučujemo da li je to loše, nepošteno, kažnjivo, i slično. Kada to učinimo, odlučujemo koliko je to loše. Na primer, ako vozite i saobraćaj je usporen, možete da procenite tu situaciju kao lošu. Možda čak okrivite i druge vozače, nadležne službe ili vreme za gust saobraćaj. Ali, ako ste vi usporeni, to nije velika stvar, verovatno se nećete jako naljutiti zbog toga. Postoji velika razlika između “ovaj saobraćaj je frustrirajući” i “ovaj saobraćaj će mi uništiti ceo dan!”

Ovakvo razmišljanje nas dovodi do katastrofiziranja. Mi ocenjujemo događaje na veoma negativan način i tada odlučujemo da se jednostavno ne možemo nositi sa njima. Umesto da kažemo sebi: “Ovo je razočaravajuće”, kažemo: “Ovo je nešto najgore.” Umesto da kažemo: “volela bih da se ne moram baviti ovim, mi kažemo,” neću moći da se pozabavim ovim. ”

Istraživanja u vezi katastrofalizacije je pokazalo da je ona povezana sa nizom negativnih ishoda. Katastrofizacija je u korelaciji sa tendencijom da se čovek naljuti, da izrazi taj bes na neadekvatan način, da ima misli o osveti, da se upusti u borbu, da ošteti imovinu, i dosta drugih problema povezanih sa besom. Ovi postupci su takođe povezani sa anksioznošću i depresijom, tj. ako preuveličavate posledice negativnih stvari koje vam se dešavaju, verovatno ćete biti tužni, uplašeni i ljuti.

Zašto često katastrofiziramo i šta možete da uradite povodom toga? Evo nekoliko mogućnosti:

Razmislite o realnim posledicama nekog događaja

Može biti korisno razmisliti o stvarnom ishodu stvari koje su se dogodile. Voz koji je iznenada zaustavljen verovatno će vam produžiti putovanje za 10 minuta ili sat vremena. Spora kasa za koju stali u prodavnici verovatno će dodati vašoj kupovini pet do 20 minuta. Kakve će biti stvarne posledice ovih odlaganja na vaš život? Oni mogu biti značajno ometajući u nekim hitnim situacijama, a u ostalim baš i ne. Bilo bi dobro da iskoristite vreme za čekanje da bi razmisilili o datom problemu objektivno realno, i smirili se.

Identifikujte katastrofalnu misao i zamenite je realnijom mišlju

Čim shvatite da katastrofizirate (i to može potrajati neko vreme), označite tu misao kao katastrofu, i smislite alternativu koja bi bolje odražavala ono što se stvarno događa. Umesto da kažete: “Ovo vreme mi je uništilo dan”, pokušajte: “Razočaran sam što ne mogu da radim ono, što sam želeo da radim danas.

Ne umanjujte ni posledice jer to znati razlog zašto često katastrofiziramo

Kod dosta ljudi se dešava da opisuju nešto zaista razočaravajuće, i onda kažu, “ali to je u redu.” Ako nije u redu, ne pokušavajte da se pretvarate da je u redu. To nije uopšte zdravo. Stvari ne moraju biti sve dobre ili loše (to je tzv. “dihotomno razmišljanje”). Stvari mogu biti umereno loše, a kada su umereno loše, dobro je i to priznati. Cilj bi trebao biti realan osećaj za posledice događaja, a ne samo pretvaranje da je sve što se događa pozitivno ili negativno.

Znajte da je potrebno vreme i praksa da biste postigli dobar rezultat u sublimaciji katastrofiziranja. Teško je urazumiti se u nekom napetom trenutku i zaustaviti se od katastrofiziranja. Potrebno je dosta prakse i vremena da bi se to postiglo. Proveli smo ceo život u razvoju naših emocionalnih navika, tako da njihovo ukidanje zahteva posao i vreme. U početku možda nećete shvatiti do kraja dana da ste katastrofalizovali, ali ako nastavite da radite na tome i razmišljate o svojim mislima i osećanjima, počećete da bivate trenutno svesni šta radite, kao i da primenite nove, učinkovitije obrasce ponašanja.

Ako želite da promenite sovje postojeće nefunkcionalne obrasce ponašanja, možete pročitati više o tome upravo OVDE.

Tensilen koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close