Naslovna / Blog / Kako dugotrajna malaksalost može ugroziti vaše zdravlje?

21
нов
Kako dugotrajna malaksalost može ugroziti vaše zdravlje?
Kako dugotrajna malaksalost može ugroziti vaše zdravlje?
  • Tensilen
  • 325 Pregleda
  • 0 komentara
  • anksioznost . depresija . iscrpljenost . stres .

Za mnoge od nas malaksalost, tj. iscrpljenost je sastavni deo svakodnevnog života. Za, recimo, bogate i poznate, akutna malaksalost može dovesti telo skoro do kolapsa da zahteva hitnu hospitalizaciju. Lekari kažu da malaksalost može uzrokovati ogromne zdravstvene probleme.

Lekari ističu da hroničan stres može pokrenuti kaskadu negativnih efekata na zdravlje. To se dešava jer su naše raspoloženje i naša funkcionalnost intimno povezani. Kada ste uznemireni, na primer, odgovor tela u stilu “bori se ili beži” izaziva porast adrenalina, koji u dužem periodu mogu izazvati probleme sa metabolizmom, varenjem i razne infekcije i zapaljenja.

U nekim slučajevima malaksalost je znak osnovne bolesti, uključujući rak, anemiju, probleme sa štitnom žlezdom ili neke druge bolesti. Iscrpljenost najčešće se manifestuje  kod depresije i mogući je neželjeni efekat mnogih lekova uključujući beta blokatore, relaksante mišića i stabilizatore raspoloženja.

Naravno, u medijima svakodnevno vidimo mnoge poznatih ličnosti koje su hospitalizovane usled hronične iscrpljenosti. Iako u dosta takvih slučajeva iscrpljenost posledica zavisnosti od nekih psihoaktivnih supstanci, ili psihičkih oboljenja kao što je depresija, poznati u javnosti mogu takođe trpeti fizičke efekte svog iscrpljujućeg načina života, i tempa koji diktira da moraju uvek biti centru pažnje javnosti.

Šta je malaksalost?

Malaksalost je legitimna dijagnoza kada prouzrokuje da neko prosto “sruši” i ne može više normalno da funkcioniše, ističu psihijatri. Ona takođe može dovesti do niskog serotonina, što uzrokuje depresiju, anksioznost i nesanicu.

Malaksalost, pod bilo kojim imenom, je novo obeležje savremenog doba. Pre samo dvadesetak godina, žene su isticale da pate od histerije ili “nervne iscrpljenosti”. Uzroci za to su bile prekomerne količine vežbanja, rada mozga, porodičnog života i brige o materinstvu. Žene su takođe bile ugrožene ako su se previše zabrinjavale zbog “pretpostavljene ili stvarne nesreće”.

Tokom pedesetih godina prošlog veka, kada su žene imale “nervozne ispade”, naučnici su objavili istraživanja koja su pokazivala da je stvarno moguće da poslovni ljudi pate od iscrpljenosti. Danas je poznat termin burn-outa ili sagorevanja, koji karakteriše potpuna fizička i emocionalna iscrpljenost.

Svetska Zdravstvena Organizacija prepoznaje nekoliko oblika medicinske iscrpljenosti zbog toplote, trudnoće, prekomernog napora, borbe, slabosti i drugih stanja.

“Vitalna iscrpljenost”, ili stanje prekomernog umora, razdražljivosti i beznadežnosti, može biti faktor rizika srčanog udara i smrti. U mnogim zemljama predstvalja problem što glavni tretman iscrpljenosti-  spavanje, se često se posmatra kao lenjost, poteškoća ili barijera za produktivnost. Prosečan čovek je 1960. godine imao oko 8,5 sati noćnog sna. Danas većina ljudi u proseku spava manje od sedam sati, a značajan procenat čak i manje od šest sati, prema statističkim podacima.

Psiholozi veruju da dugoročno ulaganje u odmor ima blagotvorno dugoročno dejstvo na ljudski organizam. Stres može učiniti strašne stvari vašem telu, i od suštinske je važnosti dobro se i kvalitetno odmoriti da biste mogli normalno funkcionisati.

Četiri načina borbe sa malaksalošću

Vežbajte. Ako imate dovoljno energije da stojite, krenite i da vežbate. Vežbanje može posebno pomoći ako je malaksalost direktno povezana sa depresijom, što je dosta često slučaj.

Uživajte u mini pauzama meditacije. Ako ste napeti po ceo dan, smirite na kratko um i opustite se, savetuju psihijtari. Uzmite nekoliko dubokih udaha da opustite telo, i usredsredite se na pozitivnu sliku, kao što je zalazak sunca, cvet, dečje lice. Budite u fokusu na toj pozitivnoj slici, dišite duboko i opustićete se. To će zadržati vašu energiju na visokom nivou, tako da ne budete iznureni.

Ostanite prisebni. Briga oko svega je itekako iscrpljujuća. Nemojte projektovati loše misli u budućnost ili katastrofizirati, već preduzmite realne korake za rešavanje problema.

Presecite umor na samom začetku. Pre nego što stvari postanu mnogo loše, uzmite za sebe malo odmora. Ako vas recimo čeka period napornog rada, provedite najviše što možete odmarajući, kako biste se emocionalno i fizički ispunili i odmorili. Ovo je naročito bitno ako je vaš posao da pomažete i radite sa ljudima u bilo kom smislu. Da biste im omogućili da stvore svoje vreme i prostor i reše svoje probleme, morate to prvo učiniti sami za sebe.