Naslovna / Blog / Konstantan osećaj krivice, kako ga prevazići?

28
авг
Konstantan osećaj krivice, kako ga prevazići?
Konstantan osećaj krivice, kako ga prevazići?
  • Tensilen
  • 2433 Pregleda
  • 0 komentara
  • emocije i osećanja . osećaj krivice bezrazloga . osećaj krivice depresija . osećaj krivice posle raskida . tuga .

Da li vam ove izjave zvuče poznato?

“ Moja kuća je u takvom haosu. Zašto ne mogu da je ikada da sredim?”

“Zaboravio sam na zakazan pregled/susret. Šta nije u redu sa mnom?”

“Previše sam jeo sinoć, a sada se osećam napeto i užasno.”

“Ne radim dovoljno za svoju decu / partnera / roditelje / prijatelje. Tako sam sebičan!”

Osećaj krivica je uobičajena emocija koju svi doživljavamo. Žene su posebno sklone osećanju krivice, prema mnogim istraživanjima. Takođe je otkriveno da je uobičajena krivica kod žene veća od muškaraca, u svim starosnim dobima. Takođe, studije su otkrile da su žene svesnije i da više pričaju  o krivici koju osećaju, u poređenju sa muškaracima u celini.

Zašto su žene sklonije osećanju krivice?

Odgovor leži u socijalizaciji. Žene i devojke su već hiljadama godina socijalizovane, tj.vaspitivane da se slažu sa drugima, da ne povređuju njhiova osećanja i brinu o bližnjima. U mnogim porodicama, žene preuzimaju veću odgovornost u brige o porodici i domaćinstvu.

Da li je samo osećanje krivice zdravo ili ne?

Može biti i jedno i drugo. Zdravo osećanje krivice vas motiviše da živite u skladu sa vašim autentičnim vrednostima, što zauzvrat može poboljšati vaše odnose sa drugima. Međutim, nepotrebno ili prekomerno osećanje krivice takođe može biti psihološki teret, koji ometa vaše emocije i kvalitet života.

Prekomerna ili neodgovarajuća krivica je jedan od simptoma kliničke depresije. Prekomerna krivica je takođe povezana sa istorijom trauma u ​​detinjstvu i posttraumatskim stresnim poremećajem. Traumatična krivica može uzimati mnoge oblike, uključujući “krivicu preživelih” ili krivicu u ostvarivanju vlastitog života u slučajevima kada je neko drugi u porodici patio, bio disfunkcionalan ili mu je bilo potrebno puno emotivnog zbrinjavanja. Osećaj krivice takođe može proizvesti osećaj nedostupnosti, možda ukorenjen u odnosima sa kritičnim, zanemarujućim ili nasilnim roditeljima. Ljudi sa poremećajima u ishrani često osećaju prekomernu krivicu zbog recimo, prejedanja ili nedovoljno vežbanja. Ova vrste krivice je često podržana iskrivljenom slikom o sebi.

Konstantan osećaj krivice – kako ga se osloboditi?

Ako ste skloni da osećate nezdravu vrstu krivice koja vas konstantno muči jer ne radite dovoljno, primenite sledeće savete kako biste je se oslobodili. Potrebno je dosta vežbe i konstruktivnog razmišljanja kako bi se promenio ustaljeni obrazac krivice. Stoga budite strpljivi i nežni prema sebi u tom procesu.

Potražite dokaze koji pobijaju vaš osećaj krivice

Ako se osećate krivim jer ne radite dovoljno za svoju decu, partnera ili porodicu, navedite sve stvari koje redovno radite za njih. Zatim držite listu u tašni ili novčaniku i pogledajte je svaki put kada se osetite krivim.

Budite direktni i dobijte više informacija

Pitajte ljude za koje mislite da ih zanemarujete da li se zapravo osećaju zanemarenim? Razmotrite da li ti ljudi imaju tendenciju da previše očekuju od vas i ne preuzimaju dovoljno odgovornosti za sebe. Zatim razmislite kako bi spoljašnji posmatrač mogao da vidi situaciju. Ako zaključite da ih stvarno zapostavljate, onda iznesite neka rešenja ili kompromise koji bi zadovoljili potrebe svih.

Cenite sebe i sve što radite

Počnite da vodite dnevnik samopoštovanja gde ćete na kraju dana napisati najmanje tri stvari koje ste učinili tog dana, a koje su vam pomogle da ostvarite neke ciljeve ili da pomognete nekom. Na kraju nedelje pročitajte šta ste napisali. Krivica i perfekcionizam imaju negativne predrasude. Oni vas najčešće nepravedno “optužuju” da ne radite stvari pravilno. Zapisujući šta ste zapravo učinili, možete prevazići ove predrasude i usredsrediti se na vaša dostignuća.

Razmislite kako biste videli stvari ako bi se uloge preokrenule

Da li mislite da vaš prijatelj ili partner ne obraća pažnju na vaše potrebe? Često je lakše biti saosećajna i razumna osoba sa drugima, ali isuviše kritična za sebe. Namerno zauzmite perspektivu druge osobe, verovatno ćete videti svoju situaciju u objektivnijem svetlu.

Smanjite “crno-belo” razmišljanje

Da li razmišljate o datoj situaciji u svim ili samo najgorim uslovima? Da li mislite da ako niste savršeni partner / ćerka / roditelj, morate biti najgori na planeti? Pokušajte da pronađete sivo u središtu crnog i belog. Razmotrite druge načine da vidite situaciju. Pokušajte da procenite svoje napore u kontekstu cele situacije, umesto da uvek očekujete savršenstvo od sebe.

Potražite emocije ispod psećaja krivice

Znate li da osnovna krivica može prikrivati druga osećanja poput ljutnje, zastrašivanja ili nezadovoljstva? Ako ste u vezi sa vrlo narcisoidnom ili emotivno hendikepiranom osobom, vaš partner vas može uveravati da ste sebični zato što postavljate granice i kažete ne. Tokom vremena, vaša krivica i unutrašnji konflikt zapravo mogu biti maskiranje vašeg nezadovoljstva.

Odlučite koliko ste spremni i sposobni

Ako iskreno osećate da niste učinili dovoljno za svog partnera ili člana porodice, onda napravite autentičnu posvećenost preduzimanju specifičnih ili korisnih akcija. Ako ne možete da obavite ceo posao u večernjim satima, odlučite kada ćete moći i koliko da uradite.

Shvatite da je u redu da se pobrinete za sopstvene potrebe

Neki od nas bili su porodični mirotvorci koji su se stalno brinuli o drugima. Možda ste imali roditelja alkoholičara ili zavisnika koji nije bio u mogućnosti da se brine o vama. Kao odrasla osoba, i dalje utišavate svoje potrebe ili osećate da su manje važne od potreba vašeg partnera, dece ili prijatelja. Ne morate dozvoliti da ova reakcija na traumu iz prošlosti oblikuje vaše odnose u sadašnjosti.

Ukoliko želite da pročitate više o krivici, strahovima, anksioznosti, depresiji i sličnim temama, saznajte više o svemu tome ovde.