Kako čokolada utiče na naš mozak? - Tensilen

Kako čokolada utiče na naš mozak?

  • 🏠
  • Blog
  • Kako čokolada utiče na naš mozak?
Kako čokolada utiče na mozak

Većina nas voli da ima pored sebe bar parče čokolade. Međutim ne volimo svi istu vrstu: neki više vole mlečnu čokoladu, drugi vole tamnu, belu ili neku  najneobičnijiu kombinaciju poput čokolade sa čili paprikom.

Istraživanje u Nemačkoj je pokazalo da ne deluje svaka čokolada isto. Šta to znači? To znači da u zavisnosti od naših ličnih sklonosti prema čokoladi  zavisi i kako će čokolada delovati na nas. Istraživački tim sa Univerziteta Heinrich-Heine u Diseldorfu (Nemačka), koristio je tehniku koja se zove EEG (elektroencefalografija), da bi izmerio šta se dešava u našem mozgu kada pojedemo čokoladu kao nagradu za obavljanje određenog zadatka.

Šta je EEG (elektroencefalografija) i kako funkcioniše?

Elektroencefalografija se zasniva na principu da naše nervne ćelije koriste električnu energiju za međusobnu komunikaciju. Dakle, ako koristimo određeni deo mozga da rešimo određeni zadatak, dolazi do merljive promene električne aktivnosti u ovom području mozga. EEG za merenje promena električne aktivnosti mozga koristi poklopac opremljen sa desetinama malih elektroda koje nastaju usled moždanih aktivnosti. Ponavljajući zadatak iznova i iznova i statistički kombinujući rezultate, istraživači mogu prepoznati karakteristične moždane talase povezane sa specifičnim kognitivnim funkcijama kao što je evaluacija pažnje.

Dr Peterburs i saradnici snimali su EEG signale sa glave učesnika, dok su obavljali jednostavan traženi zadatak. Pokazana su im tri narandžasta pravougaonika koji predstavljaju vrata na ekranu računara i morali su da odaberu jedna od njih koja će otvoriti. Nakon što su učesnici izabrali vrata, otkriveno je šta su osvojili: štangla bele čokolade, štangla mlečne čokolade ili jestivi papir od vafla. Rečeno im je da će proizvod dobiti na kraju eksperimentalne sesije. Naravno, učesnici su regrutovani tako da je otprilike polovina volela belu čokoladu više od mlečne čokolade i obrnuto. Niko nije želeo da dobije jestivi papir od vafla više od čokolade.

Kada su posmatrali moždane talase izazvane zadatkom, istraživači su primetili sledeći efekat: rani moždani talasi povezani sa pažnjom prema stimulusu koji uključuje izbor između čokolade i jestivog papira, ali ne i izbor između ove dve vrste čokolade. Međutim, kasniji moždani talasi vezani za svesniju procenu učinka zadatka jasno su razlikovali dve vrste čokolade, sa snažnijim odgovorom moždanih talasa za preferiranu vrstu čokolade.

Čokolada i naše individualne sklonosti

Dakle, dato istraživanje je pokazalo koliko su važne individualne sklonosti kada je u pitanju ono što mi doživljavamo kao korisno. Za jednu osobu bela čokolada može izazvati ogroman odgovor od strane mozga, dok za druge bela čokolada možda neće mnogo učiniti, dok mlečna čokolada utiče na opuštanje nervnih ćelija. Ova studija dodaje važnost sve rasprostranjenijoj psihološkoj teoriji koja tvrdi koliko su, u stvari, važne individualne sklonosti kada su u pitanju načini našeg ponašanja.

Razumevanje uloge ovakvih individualnih sklonosti moglo bi biti presudno za razvoj boljih psiholoških tretmana za poremećaje koji uključuju sistem nagrađivanja mozga, kao što su kockanje, zavisnost ili zloupotreba određenih štetnih supstanci.

Dobra vest je da, koliko god žudite za čokoladom, niste zavisnik. Ako kontrolisano i umereno konzumirate čokoladu, tipa častite sebe jednom štanglom čokolade posle večere, slobodno uživajte u tom iskustvu bez osećaja krivice.

Leave A Reply