Loše raspoloženje, doživljaj iscrpljenosti i umora, pad energije, poremećen san, ali i napetost i razdražljivost samo su neki od pokazatelja blage depresije. Zbog čega žene češće imaju ove simptome i koji su okidači i situacije koji dovode do depresivnog reagovanja, otkriva nam specijalista psihijatar i psihoterapeut uvažena prof. dr Nevena Čalovska Hercog.
1. PRIRODA, HORMONSKI STATUS
Osobe ženskog pola skoro dva puta češće oboljevaju od depresije, i to u svim starosnim grupama.
Ova pojava se objašnjava hormonskim promenama.
Premenstrualne tegobe, simptomi kao što su otečenost stomaka i zglobova, bolna osetljivost i povećanje grudi, migrenozne glavobolje, anksioznost, razdražljivost, plačljivost, telesno osećanje tromosti, ma koliko su prolazne izjednačavaju se sa stanjem depresije.
Ženski polni hormoni (estrogen i progesteron) čiji se nivoi menjaju tokom menstrualnog ciklusa, i njihova veza sa serotoninom, smatra se odgovornim za češće ispoljavanje depresivnih simptoma kod žena u odnosu na muškarce.
2. MNOGOBROJNE ULOGE ŽENE DOPRINOSE VISOKOJ UČESTALOSTI DEPRESIJE
Nisu samo «hormoni» odgovorni već i drugi različiti činioci doprinose visokoj učestalosti depresije kod žena.
Nasleđe, stavovi sredine, uticaji porodice, poruke i mitovi o uspešnoj ženi, plasiraju se kroz literaturu, kinematografiju, kroz medije, sa zahtevom da žena bude dobra domaćica, «savršena» majka, verna i posvećena supruga, podržavajuća sestra, efikasna i ambiciozna zaposlena žena. U našem jeziku postoji osamnaest različitih imenica koje opisuju porodične uloge žene (majka, baka, ćerka, strina, ujna, sestra, tetka, jetrva, zaova,..) što govori o višestrukim kulturološkim ulogama koje imaju žene.
Stečena ravnopravnost, pored značajnog doprinosa opšoj dobrobiti žene, umnožila je i opteretila brojne uloge u kojima danas žena živi. U njenu realnost utkana su lična i očekivanja od sredine (porodice, društva, poslodavca) koja se medjusobno dopunjavaju i usložnjavaju doprinoseći stalnom narastanju stresa u životu žene koji može biti okidač depresije.
Posebno su opterećene ako su samohrani roditelji, i često rade više od jednog posla.
Zanimljiva je studija koja je pokazala da se suprug redovno uključi u obavljanje kućnih poslova u zajedničkom domaćinstvu tek kada supruga zaradjuje bar 10% više nego što je njihov dohodak.
3. STRUKTURA LIČNOSTI MOŽE UTICATI NA POJAVU DEPRESIJE
Emocionalna preosetljivost, stidljivost, sklonost samo-preispitivanju, tendenciji preuzimanja lične odgovornosti u konfliktnim situacijama, razvijanja osećanja krivice mogu pojačati doživlja niskog samopoštovanja i samopuzdanja. Ovo često vodi u perfekcionizam koji je samominirajući psihološki mehanizam, pa “ nikada ništa nije dovoljno dobro, nije savršeno”, a savršenstvo je nedostižno.
Žene se štite od ovog samoporažavajućeg osećanja socijalnim povlačenjem što sredina često čita kao “lenjost”.
S druge strane ove ”medalje”, karakter i temperament mogu kod žena da razviju ambicioznost, sa osnovnom idejom da jedino ostvareni ciljevi, bilo profesionalni bilo privatni, znače samopoštovanje, samovrednovanje, zadovoljstvo, sreću. Ovo je zamka koja ambicioznu ženu stavlja u visok rizik od sindroma sagorevanja, poznatijeg kao “burnout” koji se klinički najčešće manifestuje depresijom.
4. STRESNI DOGAĐAJI KAO OKIDAČ I UVOD U POJAVU DEPRESIJE
Ulazak u brak, rođenje deteta, odlazak odrasle dece iz porodičnog doma (takozvani “sindrom napuštenog gnezda”), porodični gubici predstavljaju najčešće događaje koji kod žena mogu izazvati potištenost , strah, doživljaj obesmišljenosti i uvesti ih u depresiju.
Žene su i dalje stereotipno “stub porodice” i zadužene da obezbedjuju emocionalnu dobrobit čitave porodice, pa se zato kod njih češće razvija depresija, dok muškaraci reaguju različitim oblicima zavisničkog ponašanja i nasilničkim postupcima.
Bračni problemi i loš odnos partnera se često doživljava kao nepravedan, pa proizvodi niz negativnih osećanja i lako može uvesti u depresivno stanje. Posebno osetljive tačke u partnerskom odnosu su početak zajedničkog života pod istim krovom, dobijanje deteta, promena u profesionalnom statusu partnera, odluka o razdvojenom životu, izbijanje zdravstvene krize koja zahteva lečenje i promenu organizacije življenja, promena u finansijskom statusu ili penzionisanje partnera.
5. MENOPAUZA
Psihološki znaci se često ogledaju u padu interesovanja za sadržaje i odnose koji su ranije postojali. Zaboravnost, teškoće u održavanju koncentracije, nemogućnost prihvatanja novih zadataka, niz neobjašnjivih telesnih tegoba (teškoće u varenju, glavobolje, bolovi u kičmi i zglobovima, pad libida) povećavaju rizik od depresije. Takođe, nesanica (teškoće prosnivanja, «loš kvalitet» sna), lična istorija o postojanju anksioznih i depresivnih stanja, gojaznost, rana menopauza, ili menopauza izazvana hirurškom ili medikamentoznom kastracijom značajno utiču na psihički život žene.
Blagi depresivni poremećaji
Blagi depresivni poremećaji se mogu lečiti i neophodno ih je lečiti. Nesanica, nezadovoljstvo, zamor, neobjašnjive telesne tegobe, neraspoloženje, doživljaj psihičke napetosti ili praznine, povlačenje iz društvenog života, ali i razdražljivost i uznemirenost predstavljaju alarm. Važno je reagovati na vreme, jer nelečeni depresivni poremećaj ima tendenciju da postane hroničan i da se produbi i komplikuje, pa zahteva ozbiljno lečenje i hospitalizaciju.
Tretman može biti psihoterapijiom i savetovanjem, lekovima i hospitalizacijom. Kod blagih depresija, iako efikasni, antidepresivi ne moraju biti prva linija lečenja. U poslednjih nekoliko godina raste popularnost prirodnih suplemenata, ali postoji ograničen nivo dokaza za mnoge takve prirodne tretmane. Treba birati preparate koji su potpuno ispitani i čije je dejstvo dokazano u brojnim studijama Tensilen® je prirodni preparat, ispitan, bezbedan i studijama dokazana pomoć kod blagih depresija. SAM-e iz Tensilena® u kombinaciji sa vitaminom B na prirodan način podiže nivoe serotonina noradrenalina i dopamina i efikasno pomaže da se otkloni napetost, obnovi energija i vrati dobro raspoloženje.
