Da li ste skoro razmišljali o tome kada ste stvarno ugodili sebi, bez odobravanja ikoga iz vaše okoline? Većina nas svesno ili nesvesno postavlja sebi pitanje “Zašto stalno tražimo odobrenje drugih?”, mahom najbližih ljudi: prijatelja, porodice, partnera.
Ova sklonost ka traženju odobrenja od drugih najviše utiče na vaše ljubavne odnose, karijeru, samopouzdanje. Potrebno je da prekinemo taj začarani krug.
Odakle onda taj urođeni strah od izostanka odobrenja drugih?
Analizu svakako možemo početi sa našim ponašanjem u ranom detinjstvu i adolescenciji, jer je najverovatnije da ste date obrasce ponašanja stvorili u porodici, još kao dete, žudeći za znakovima odobrenja, jer niste imali dovoljno adekvatne podrške i podsticaja od roditelja i osoba u vašoj najbližoj okolini.
Da li se borite sa ovim modelima ponašanja:
– Da li osećate strah pre nego što nekome u životu kažete da ste doneli odluku o nečemu?
– Da li menjate svoje postupke na osnovu straha od reakcije drugog?
– Možete li da identifikujete stvari u vašem životu koje vam je žao što ste uradili ili što niste, shvativši da se ne slaže sa onim što ste želeli?
– Da li se borite sa postavljanjem granica drugim ljudima, direktnim ili istinitim komuniciranjem?
– Da li nehotice lažete ili izostavljate istinu kada razgovarate s nekim, zbog straha od njihovog odgovora ili mišljenja?
– Da li dopuštate da tuđe mišljenje diktira izbore koje donesete?
Ako ste odgovorili sa “da” na bilo koje od ovih pitanja, onda je izvesno – vi se borite sa traženjem odobrenja od drugih ljudi. Dobro došli u ovo ljudsko iskustvo.
Stvarnost je da većina nas, u različitim stepenima, oseća strah od onoga što drugi misle o nama. To može biti povezano sa načinom na koji izgledamo, čime se u životu bavimo, školom koju smo završili, ili sa onim izborima koje svakodnevno donosimo.
Šta nas, u stvari, sprečava da stupimo u kontakt sa našom istinom, sa našim uvidom?
Možda, recimo , niste zadovoljni poslom kojim se bavite. Znate šta biste voleli da radite, ali se osećate zaglavljeni u “sigurnom poslu” koji ne volite, jer vam je udobno, i nemate dovoljno hrabrosti, motivacije ili volje da se otisnete u nepoznato, u potrazi za svojim snovima.
I možda vam vaša intuicija govori šta biste trebali da uradite, i strah od nepoznatog se apsolutno javlja, ali ga više pogoršava potreba za odobrenjem drugih.
Traženje mišljenja i saveta je jedna stvar, kada vam je potreban uvid iz drugog ugla, ali pokušaj manipulacije voljenih da podrže naše izbore je potpuno druga priča.
Kako bi vam bilo, ako ljudi u vašem životu nisu odobrili neku vašu važnu odluku?
Da li je to strah od njihovog neodobravanja, ili je to zbog vas?
Tačan odgovor je: Radi se o vama.
Većina nas projektuje svoju unutrašnju nesigurnost na druge. Kada smo sigurni u neku našu odluku, ne tražimo odobrenje od drugih. Međutim, kada smo nesigurni i preispitujemo svoje odluke (bilo na svesnom ili podsvesnom nivou), to je prelomni trenutak kada nam postaje jako bitno šta drugi ljudi misle o tome.
Plašimo se njihove osude, ali ta osuda je samo projekcija naše sopstvene osude sebe, kada bi postupili onako kako ne bi trebalo. Traženje odobrenja vas bukvalno može dovesti do tačke da počnete da izbegavate pojedine ljude koji vam govore ono što ne biste da čujete.
Nekada čvrsto želite da se držite svojih impulsivnih odluka, i zato budete prestrašeni da se niko ne slaže sa vama, jer bi to osvetlilo vašu istinu. Ali, u najvećem broju slučajeva za istinu nismo spremni, i onda projektujemo svoj unutrašnji konflikt na neku osobu koja vam te stvari govori, i to se obično manifestuje žestokom ljutnjom prema njoj. Mi tražimo odobrenja u paničnom strahu od sopstvenih odluka.
Pa se vraćamo na pitanje – Zašto stalno tražimo odobrenje drugih i kako promeniti ovakvo ponašanje?
Prvi korak ka promeni ovog obrasca ponašanja je da se zapitate- u vezi kojih pitanja ili stvari najčešće tražite odobrenja drugih? Kako se u trenutku donošenja odluka osećate sami sa sobom? Šta vam govori vaš stomak, vaša intuicija? Kako bi bilo da odbacite očekivanja drugih i ugađate prvenstveno sebi?
Jedna je stvar raditi šta god želimo, biti destruktivan samoživ i uništavati svoj i živote svojih bližnjih, a druga je stvar uskladiti se sa spostvenom istinom o svetu i životu, i biranje hrabrosti da koračate svojim putem. Da pratite sopstveno svetlo. Da slušate vaš unutrašnji glas i da mu verujete.
Bez obzira gde se nalazite u životu, zapamtite da niste bespomoćni, bilo da se radi o vašem poslu, školi, ljubavnim odnosima i svemu drugom što vas muči. Potražite ljude koji će vas slušati otvorenim srcem, koji vam neće suditi i pričati šta i kada da radite.
A ako još uvek tražite savršen, crno-beli odgovor na svako vaše pitanje, loša vest je da- ne postoji! Živimo u sivom. I niko ne može donositi naše odluke za nas. Ni roditelji, ni prijatelji, ni partneri.
Najbolje oslobađajuće iskustvo u vašem životu možete iskusiti kada se oslonite na sopstvenu intuciju i procenu. Da neumoljivo koračate kroz život, osvetljavajući sami sebi put. Da nađete svoju mrežu podrške ljudi, da razgovarate, podržavate se, savetujete, ali da oni ne diktiraju vaše postupke. Samo vi imate taj ekskluzivitet.
Obasjajate svet svojim svetlom. Jer, vi to zaslužujete!
Ukoliko biste više da pročitate o ovoj i sličnim temama, možete ih naći detaljnije upravo OVDE.