Visoke stope sagorevanja, depresije, ubrzano starenje koji su široko rasprostranjeni u populaciji dokaz su da je stres postao sastavni deo svakodnevnice u svim sferama života. Preporuke za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života podrazumevaju poboljšanje stila života, ishranu, vežbanje i odmor, ali mnogi smatraju da finansijski i karijerni pritisci onemogućavaju vreme za redovno vežbanje, zdrave obroke ili dobar san i prevenciju stresa.
Stres izaziva stanje psihičke patnje – distres, koji se najčešće ispoljava u vidu anksioznih i depresivnih simptoma.
Anksioznost i depresivnost – ruku pod ruku
Anksioznost je deo normalnih reakcija osobe u slučaju opasnosti ili pretnje opasnosti. Za razliku od toga,stanje anksioznosti predstavlja izraženu, nekontrolisanu i često iracionalnu zabrinutost koja ometa svakodnevno funkcionisanje. Sami simptomi mogu biti lakši, umereni i teži, a lečenje prema našem vodiču podrazumeva da se za lakše i delimično umerene simptome mogu koristiti dijetetski suplementi sa ili bez psihoterapije, a za teže, lekovi sa ili bez psihoterapije. Učestalost anksioznosti u svetu je bila između 5,1 % i 11,9% i najčešće je duplirana u poslednje dve godine.
Međutim, klinička slika anksioznosti se u mnogome preklapa sa kliničkom slikom depresivnosti. Istraživanja pokazuju da tokom pandemije jedna od deset osoba izveštava o sopstvenom depresivnom raspoloženju. Ova konstatacija ima univerzalni karakter, tipična je za ceo svet što je pokazala američka studija¹. Depresiju karakteriše sniženo raspoloženje udruženo sa umorom, iscrpljenost, nedostatak energije, gubitak zadovoljstva ili interesovanja za ljude, stvari i događaje koji su osobu ranije činili srećnom, ali i napetost i razdražljivost. Simptome depresivnosti gotovo uvek prate i simptomi anksioznosti, i obrnuto.
Kako sa stresom?
Jedan od uspešnih načina podizanja otpornosti na stres je strategija samopomoći koja preporučuje da se najpre sagledaju koje su situacije stresne, a zatim da li je moguće te situacije ublažiti ili eventualno izbeći. Od značaja su i metode samopomoći kao što su: razvijanje samokontrole i odgovornosti, uzimanje češćih i kraćih godišnjih odmora, negovanje optimističkog pogleda na svet, spremno dočekivanje stresa na poslu itd.
