Važno je na vreme prepoznati depresivnost
Depresija je psihičko stanje koje spada u grupu poremećaja raspoloženja. U depresiji su uvek promenjene emocije – loše raspoloženje, tuga, napetost i razdražljivost, zatim volja koja se manifestuje umorom i nedostatkom energije, gubitkom interesovanja, nagoni usled čega postoji promena apetita, nesanica, pad seksualne želje i mišljenje koje se manifestuje kroz doživljaj samokritike i niskog samopouzdanja.
Lista najčešćih simptoma
- Depresivno raspoloženje veći deo dana, gotovo svaki dan
- Značajno smanjen interes i/ili zadovoljstvo u gotovo svim aktivnostima – hobi, sport
- Umor i posle spavanja, gubitak energije; zamorljivost,
- Značajan gubitak telesne težine (npr. više od 5% telesne mase u mesec dana) bez dijete ili dobijanje na težini, kompulzivno prejedanje;
- Nesanica ili (ređe) preterano spavanje;
- Psihomotorna uznemirenost/agitacija ili usporenost (što primećuju i druge osobe);
- Umor ili gubitak energije;
- Osećaj bezvrednosti ili velike ili neprimerene krivice (ne samo osjećaj krivice zbog bolesti);
- Smanjena sposobnost održavanja pažnje, ili neodlučnost (bilo kao subjektivni osećaj ili vidljiv od strane drugih);
Kako izgleda blaga depresija?
Depresija može biti blaga, umerena i teška. Blaga depresija nema simptome koji su teški, i teško se prepoznaje. Pacijenti obično mogu da rade sa manjim teškoćama u socijalnom ili radnom okruženju, obično ne prestaju da vode svoj svakodnevni život, ali im se čini sve teže da rade i sami sebi izgledaju manje vredni. Osoba sa blagom depresijom često menja raspoloženje, i nedostaje joj motivacija za započinjanje novih aktivnosti i svaki posao obavlja sa naporom. Domanantan znak blage depresije je konstantan umor koji je prisutan i posle spavanja. Osoba sa blagom depresijom može biti nezainteresovana za hobije, sportske aktivnosti, druženje i sve što je nekada ispunjavalo, pa može imati i smanjenu seksualnu želju. Može imati problem da se koncetriše na zadatke ili da otežano pamti.
Često, se reakcije ne prepoznaju kao depresivne, jer se mogu manifestovati pod “maskom” telesnih teškoća, npr. glavobolja, bolovi u leđima, bol u želucu, srčane smetnje, a u osnovi to mogu biti simptomi blage depresije.
Kako postajemo depresivni?
Za dobro raspoloženje su odgovorni neurotransmiteri serotonin, noradrenalin i dopamin od kojih zavisi naša „sreća”. Ova važna jedinjenja se u fiziološkim (normalnim) procesima stvaraju u mozgu. Svakodnevne životne situacije kao što su ubrzan način života, doživljeni stres, borba za egzistenciju u kombinaciji sa naslednom predispozicijom, mogu biti uzrok za poremećaj u sintezi hormona sreće i razvoj depresivnih simptoma. Dokazano je da kod depresivnih ljudi postoji deficit ovih neurotransmitera, ali i deficit SAMe-a. Ova supstanca koja se u našem organizmu prirodno stvara iz hrane je jako važna, jer pomaže sintezu serotonina i drugih neurotransmitera koji su odgovorni za regulaciju raspoloženja i pomažu kod tegoba blage depresije.
Ko je u riziku od depresije?
- Pol – žene dva puta češće obolevaju od muškaraca
- Mladje životno doba – najčešće izmedju 20-40 godine
- Bračni status je jedan od važnih faktora rizika sa razlikomu odnosu na pol – neudate žene redje ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće oboljevaju od depresije nego oženjeni
- Nasledna predispozicija
- Iskustva u ranom detinjstvu – gubitak roditelja pre 11. godine života značajan za razvoj depresije
- Mnogi životni događaji i promene: veliki gubici bliske osobe, rođenje deteta, menopauza, finansijske teškoće, nezaposlenost, stres (na poslu, kod kuće, porodici, u uslovima života i dr.), dijagnoza ozbiljne bolesti (karcinom, HIV, i dr.), vršnjačko nasilje, društvena izolovanost, silovanje, loš brak, ljubomora, teške povrede, pandemije, ratovi..
