Anksioznost je difuzna, unutrašnja napetost ili emocionalna reakcija na neku skrivenu unutrašnju opasnost koja ne preti od spolja, već od nekih naših unutrašnjih konflikta, potisnutih misli, impulsa itd.
Kako se manifestuje?
Manifestuje se kao stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, osećaja straha i ugroženosti od nečega što preti. Anksioznost nema spoljni objekat. Razlika između straha i objekta je u tome što strah ima jasan objekat i cilj. Npr, situacija kada u šetnji naiđemo na zmiju. Manifestacija straha je realna, trenutna i opravdana. Anksioznost nema spoljni objekat, nastaje zbog brige da bi se nešto moglo dogoditi, straha od nečega u budućnosti. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, brige i ispoljava se psihičkom tenzijom. Podrazumeva i razdražljivost, nesanicu i teškoće u koncentraciji.
Simptomi
Ljudi koje muči anksioznost su stalno zabrinuti, strepe i imaju doživljaj intezivne napetosti i uznemirenosti. Takođe, simptomi anksioznosti su i motorni nemir – mišićna napetost, drhtanje tela, „knedla u grlu“, „glavobolja koja steže kao obruč“, ili zamor koji nastaje zbog trošenja energije na bezuspešno rešavanje konfikta. Usled aktivacije nervnog sistema anksioznost daje simptome – tahikardiju, ubrzan puls, pojačano znojenje i proširene zenice.
Zbog čega nastaje?
Anksioznost se javlja kod oba pola, ali je češća kod žena.
Anksioznost često nastaje u nedostatku neurotransmitera koji su ključni u regulaciji raspoloženja, pretežno noradrenalina, serotonina i GABA. Anksioznost nastaje zbog straha zbog nečega u budućnosti zavisno od toga šta je za čoveka bitno – sfera zdravlja, ekonomska situacija, partnerske relacije,…Pomisao na drugačiji ishod nečega što očekujemo unosi u čoveka osećaj neizvesnosti i anksioznosti.
