Burn out je poznat još i kao sindrom sagorevanja koji nastaje kao posledica uticaja hroničnog stresa. Najčešće predstavlja prolongirani odgovor na hronične, emocionalne i međuljudske stresore koji su povezani sa poslom, nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge, ali se može odnositi i na druge sfere života usled uticaja dugotrajnog stresa.
Sindrom sagorevanja na radu (burnout) karakterišu emocionalna iscrpljenost, osećaj negativizma u vezi sa poslom i smanjena efikasnost na poslu.
Simptomi ispoljavanja sindroma sagorevanja na radu su:
− fizički simptomi − dugo trajajanje tzv. „malih oboljenja“: zamor, malaksalost, hronični neodređeni fizički bolovi,glavobolja, bol u leđima, nesanica, stomačne tegobe;
− simptomi vezani za ponašanje: nadražljivost, nervoza, stalna napetost, impulsivnost, eksplozivnost, ljutnja, povećano korišćenje alkohola ili droge, problemi odnosa u brakuili na poslu;
− kognitivni i afektivni simptomi: emocionalna krutost, preosetljivost, zatvorenost, tuga, pesimizam, bespomoćnost, osećaj beznadežnosti, osećaj gubitka, sniženo raspoloženje,nedostatak pažnje .
Kako razlikovati Burnout od stresa?
Razlika postoji u odnosu na dimenziju vremena, gde je stres privremeno stanje, a sindrom sagorevanja na radu je proces koji traje duže i ima sliku hroničnog poremećaja. Takođe, sindrom sagorevanja na radu, treba razlikovati i od depresije i nezadovoljstva poslom. Razlika u odnosu na depresivni poremećaj postoji na osnovu domena, gde se sindrom sagorevanja odnosi na domen radnog mesta, a ne i na druge oblasti života pojedinca, jer su, bar na početku procesa, simptomi uslovljeni isključivo situacijom na radnom mestu. Pri tom je sindrom sagorevanja na radu isključivo povezan sa sadržajem posla što je suprotno depresiji koja može biti povezana sa svim oblastima čovekovog života. Inače, zapaženo je da su osobe sklone depresiji osetljivije na pojavu sindroma sagorevanja na radu.
Saveti za život bez Burnouta
Istraživanja ukazuju da u sprečavanju sindroma sagorevanja na radu značajnu ulogu imaju faktori situacije i organizacijski faktori, ali i individualni. Promene individualnih faktora odnose se na snalaženje sa izazovima kroz učenje veština (relaksacija, učenje komunikacije sa ljudima, sticanje samopouzdanja, meditacija). Promena u organizaciji okruženja na poslu odnosi se na bolje snalaženje u kolektivu, učenje strategija povratka na posao, mere opuštanja.
Smatra se da je najbolja kombinacija primena obe strategije.
