Savremen život je pun rokova, frustracija, obaveza, užurbanosti, pa život bez stresa nije ni moguć. Svi smo ponekad pod stresom , a za mnoge ljude stres je postao deo svakodnevice, a sekiracija i nervoza takođe ne manjkaju.
Šta je stres?
Stres se definiše kao negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama koje su usmerene na izmenu stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje on izaziva.
On predstavlja svaki zahtev za novim prilagođavanjem.
7 osnovnih izvora stresa:
Preterana briga
Prvi i najveći uzrok stresa je briga. Briga je dugotrajan oblik straha prouzrokovan neodlučnošću. Često ljudi nauče da brinu od jednog od svojih roditelja i, ponavljajući obrazac tog zabrinutog ponašanja, postaju konstantno zabrinuti. Oni se stalno brinu zbog nečega, gotovo sve vreme. A briga bilo koje vrste utiče na opadanje imuniteta i čini vas podložnim svim vrstama bolesti, od prehlade i gripa pa do ozbiljnih infekcija. Vaša sposobnost da prestanete da brinete predstavlja polaznu tačku u pogledu toga da zauzmete jedan zdrav, uravnotežen stav da bi vam sve ono što radite pružalo daleko više zadovoljstva.
Nepostojanje jasnog cilja
Drugi uzrok stresa leži u nepostojanju smisla i svrhe u životu. Jednom rečiju nemanje jasnih ciljeva kojima čovek treba da teži. U poslu je glavni izvor stresa slaba organizacija vremena, koja je uvek prouzrokovana nejasnim ciljevima i prioritetima. Ne možete izvanredno i efikasno planirati svoje vreme ako niste sigurni šta je to što želite da ostvarite. Vaš um je osmišljen na takav način da se osećate zadovoljni sobom samo onda kada radite na tome da ostvarite nešto što vam je važno u životu.
Ostavljanje stvari na pola
Svako od nas oseća “neodoljivu potrebu za tim da završi započeto” ili “težnju ka tome da završi posao”. Osećamo se srećnim i zadovoljnim kada završimo posao, ili kada postignemo cilj. A nesrećni smo i pod stresom se nalazimo kada nešto ostavimo nedovršeno ili neurađeno. Započinjanje rada na nečemu što potom ostane nedovršeno, ili samo delimično urađeno, može da prouzrokuje kod vas veliki stres.
Odugovlačenje je najrasprostanjeniji primer nedovršenog rada. Kad god odugovlačite, posebno važne zadatke, vi doživljavate stres. I što je važniji zadatak ili odgovornost, to dožviljavate veći stres i više gubite svoj duševni mir. Ovaj stres se na kraju manifestuje na psihičkom planu u vidu nesanice, negativnih emocija, lakog uzrujavanja i pojave napada panika.
Strah od neuspeha
Ovaj strah se obično manifestuje kroz neodlučnost, zabrinutost i brigu. Strah od neuspeha je naučena reakcija u detinjstvu. Svako se u izvesnoj meri pribojava nekih stvari. Strah vas čini opreznim, što je dobro kada ste umereni u tome. Ali kada strah od neuspeha isuviše uzme maha, on može postati glavna prepreka na putu ka vašem uspehu i sreći. Kada se suočite sa strahovima i krenete ka njima, oni počnu da iščezavaju i da se smanjuju. Ali kada izmičete od osobe ili situacije koje se bojite, strah biva sve veći i veći.
Strah od odbacivanja
Ovaj strah se javlja kada vam je previše stalo do toga da dobijete potvrdu od drugih ljudi. Strah od odbacivanja se obično nauči veoma rano u detinjstvu kao posledica obrasca ponašanja u okviru kojeg roditelji detetu “uslovljavaju ljubav.”
Poricanje
Poricanje leži u samom jezgru stresa, nesreće i psihosomatskih bolesti. Poricanje je postupak osobe koja odbija da se suoči s nezgodnom stvarnošću. Do toga dolazi onda kada ne želite da priznate da postoji neko područije života u kojem trpite neuspehe. Tada odbijate to da vidite i pretvarate se kao da je sve u redu. Poricanje dela stvarnosti pokreće nesanicu, glavobolje, probleme s probavom, depresiju, izlive besa i anksioznost.
Bes kao uzrok
Bes je možda najdestruktivnija od svih emocija. Izlivi besa mogu uzrokovati srčani napad, moždane udare, izazovu čir, migrene, astmu i kožna oboljenja svih vrsta. Nekontrolisani bes uništava brakove i veze, uništava ličnosti dece u razvoju, doprinosi gubitku posla i karijere i predstavlja izvor više nesreća nego bilo koja druga emocija.
Sada kada smo se upoznali sa osnovnim “okidačima” hajde da vidimo i koji su to osnovni znakovi stresa.
Kako prepoznati stres?
Stres se manifestuje na različite načine, a to naravno zavisi od faze stresa i dužine trajanja stresne situacije.
Glavni stres simptomi: glavobolja, umor, nesanica, anksioznost i nemir, depresija, česte napade panike, promene navika u ishrani apetit, povlačenje iz društva, manjak koncentracije, vaća nesigurnost i manje samopouzdanje, pad imuniteta .
Kako se osloboditi stresa i nervoze?
Postoje takozvani “vitamini za stres” i to je kompleks B vitamina. Oni su važni za celokupno zdravlja organizma – doprinose normalnoj psihološkoj funkciji, pomažu kod nesanice, migrena, razdražljivosti, emocijonalne nestabilnosti i pojačanog stresa, poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, smanjuju zbunjenost i dezorjentisanost.
Prednost uzimanja kompleks B vitamina je dokazan brojnim istraživanjima. Osim što će vam brzo umanjiti simptome stresa i poboljšati imunitet, doprineće i da se smanji umor i iscrpljenost a samim tim ćete imati više enrgije za obavljenje svakodnevnih aktivnosti.
Pošto su depresija i stres usko vezani, bitno je da čim se vide prvi simptomi stresa krene sa njegovim zaustavljanjem. Nemojte da stres bude okidač i preraste u anksioznost ili depresiju.
Na rasplaganju su vam prirodni antidepresivi na bazi S – adenozil metionina, koji nemaju štetne nuspojave i ne izazivaju zavisnost. A konačno ćete moći da se oslobodite stresa, depresije i anksioznosti bez izazivanja neke posledice.
