Stres ima mnogo lica i opisa. Napet sam…uznemiren…konstantno sam pod stresom…da li smo svesni da ove izjave polako postaju naše svakodnevno lično obeležje?
Današnji svet i naša stvarnost su postali veliki „haos“ i za relativno prilagodljive ljude, a naročito za osetljive duše. Tehnologija napreduje rapidnom brzinom, kao i njeni zahtevi. Sama brzina promena u svetu deluje previše stresno da bi se tako lako prilagodili. Tu su i svakodnevna opterećenja vestima, koje najčešće nisu lepe, upozorenja, zastrašivanja, pritisci na kupovinu svega i svačega i slično.
Stres i svet oko nas
Vrlo često, i sa pravom mislimo da oko nas vlada „kolektivno ludilo“ i najviše stresa nam dolazi od savremenog načina života koji se trudimo da ispratimo. Naš ubrzani svet nam svakoga dana nudi pregršt izbora i informacija koje nas preplavljuju i zbunjuju: odeća, hrana, mesta za izlazak, mobilni telefoni… Kako se uklopiti u sveopšti metež, (p)ostati uspešan i zadovoljan, a istovremeno i smiren? Pitanja često nerešiva za većinu populacije danas!
Zaboravljamo da je u današnjem stresnom načinu života i svetu mladima izuzetno teško. Sigurno i daleko teže nego proteklim generacijama koje su odrastale u neko „srećnije vreme“, uz znatno manje pritisaka, tehnologije i očekivanja. Činjenica je da su mladi danas, posebno srednjoškolci, studenti i zaposleni na početku karijere izloženi svakodnevnoj velikoj količini stresa, koja uzrokuje razne probleme i bolesti, poput anksioznosti i depresije.
Studenti i stres
Istraživanje koje je sprovedeno od strane UniHealth, prve studentske online platforme posvećene zdravlju i stilu života u Velikoj Britaniji, ukazalo je na alarmantne podatke o studentima i stresu. Na osnovu ispitanih 1000 studenata u studiji, 87% studenata je priznalo da oseća konstantan stres, 77% studenata da ima problema sa anksioznošću, a 48% sa napadima panike.[1] Kao glavne razloga stresa su naveli: problem sa postizanjem datih rokova- za ispite i sve obaveze 65% , stres pred ispit 54%, problem usklađivanja studiranja sa ostalim obavezama 52%, lični i porodični problemi 49% , finansijske poteškoće 47%.
Ovome u prilog govore i najnovija istraživanja koja pokazuju kako stres utiče na naše akademce. Rezultati istraživanja koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka 2018.[2] su pokazali da otprilike svaki treći student (36%) oseća stres zbog fakulteta i obaveza vezanih za isti. Skoro polovina ispitanih studenata (44%) je izjavila da su razmišljali o traženju stručne pomoći, tj. odlasku kod psihoterapeuta. Samo 6% ispitanika je koristilo usluge psihologa. Alarmantan podatak je taj što studenti pokušavaju da reše stres na druge, uglavnom destruktivne načine. U istraživanju je dalje otkriveno da samo 9% studenata ne konzumira alkohol, 37% studenata je priznalo da je probalo neke vrste droga, a 19% od njih je izjavilo da je to uradilo zbog stresa.
U online časopisu Medicinar, studenata medicinskog fakulteta u Beogradu[3], u anketi iz 2017. godine, od ispitanih 565 studenata Medicinskog fakulteta, 50% studenata je odgovorilo da ih stres ometa u svakodnevnim aktivnostima. Zabrinjavajući podatak jeste da čak četvrtina anketiranih priznala da su uzimali neki anksiolitički lek ili betablokatore, kako bi se izborili sa stresom, a procenat takvih studenata raste tokom godina.
Kako pobediti stres?
Postavlja se pitanje kako pomoći mladima da se izbore sa stresom i sve napetijim načinom života? Kako se izboriti sa stresom tokom studiranja? Kako izbaciti na dobar način stres iz sebe? U državama poput Velike Britanije i SAD, već duži niz godina postoje specijalni centri za podršku studentima pod imenom Student Support and Wellbeing[4], gde su studentima na raspolaganju čitavi timovi podrške, od stručnjaka za mentalno zdravlje, psihološkog savetovanja, kriznih centara za prevenciju suicida i raznih drugih opasnosti, zdravstvene nege, karijernog usmerenja, finansijske podrške i slično.
U našoj zemlji je u postojećim univerzitetskim centrima za podršku studentima više akcenat na karijernom usmerenju i podršci sticanju znanja, dok se značajno psihološko savetovanje i podrška uglavnom ostavlja njima samima kao opcija krajnjeg izlaza, mada tako ne bi trebalo da bude.
Ovim mladim ljudima je više nego ikada, potrebno razumevanja i podrške, naročito u osetljivom dobu života kada se razvijaju i grade. Studentima bi takođe bilo delotvorno ponuditi povezane programe podrške, koji bi objedinili rad stručnjaka iz više disciplina-lekara, psihologa, psihoterapeuta, socijalnih radnika, trenera i slično. Potrebno im je pružiti dubinsko razumevanje zahteva današnjeg vremena, kao i njihovih očekivanja i rezultata. Takođe i predočiti im prilike i benefite koje mogu iskoristiti, pre svega što se tiče mentalnog zdravlja i savetovanja. Ove smernice će im pomoći da se na zdrav način izbore sa stresom.
Pri pojavi prvih simptoma stresa potrebno je odmah reagovati, da ne bi kasnije došlo do težih posledica izazvanih stresom. Kao prvu pomoć u svakodnevnoj borbi sa stresom i izazovima današnjeg vremena, mladima možemo ponuditi prirodan način borbe. Uz Tensilen se postiže stanje stabilnosti i smirenosti, uz poboljšanje opšteg raspoloženja.
Kako SAM-e rešava stres?
Tensilen je preparat nav prirodnoj bazi koji sadrži aminokiselinu S-adenozil metionin (SAM-e), kompleks vitamina B. SAM-e je odgovoran za stvaranje serotonina- hormona sreće, koji je odgovoran za naše raspoloženje. Kompleks vitamina B doprinosi normalizovanju svih mentalnih funkcija.
SAM-e se inače prirodno nalazi u našem organizmu. Za vreme dužih perioda stresa, anksioznosti, depresije i sličnih stanja je obično drastično nižeg nivoa, i potrebno ga je nadoknaditi. Tada će se naše raspoloženje i opšte stanje popraviti.
Tensilen utiče na normalnu funkciju nervnog sistema i tako pomaže kod smanjenja simptoma stresa i napetosti. Nestaju glavobolja, umor, nesanica, anksioznost, nemir, panika, manjak koncentracije i drugi simptomi.
Stoga, dragi naši mladi, ako primetite da često prolazite kroz različite faze stresa, onda je to jasan znak. Vašem organizmu potrebna veća količina SAM-e (S-adenozil metionina). Uz dovoljne količine SAM-e u organizmu, smanjuje se mogućnost da stres izazove još veće zdravstvene probleme. A kada se, uz pomoć SAMe-a nivo serotonina u organizmu poveća, simptomi stresa se smanjuju i vremenom nestaju!
Zaštitite sebe i svoje zdravlje kad god ste u prilici. Neka studentski dani, i u ovom haotičnom vremenu budu i dalje najlepše životno doba, uz pravu podršku.
Tensilen neće dozvoliti da padnete, ni za vreme studiranja, ni u životu, jer će baš kad zatreba, biti tu za Vas!
[1] https://unihealth.uk.com/is-stress-at-university-always-bad/
[2]https://www.vice.com/rs/article/7xmkwd/studenti-beogradskog-univerziteta-najcesce-lece-stres-alkoholom-i-drogom
[3] http://medicinar.med.bg.ac.rs/index.php/2017/06/06/posledice-studiranja/#
[4] https://www.ucl.ac.uk/students/student-support-and-wellbeing
