Ako osećate napor u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, ako Vam nedostaje energija i volja, ako ste neraspoloženi, često napeti i razdražljivi i „teško“ funkcionišete… Kako da svakodnevnicu učinite lepšom i da u Novu Godinu unesete dobro raspoloženje, vedrinu i optimizam, otkriva dr Irena Đorđević, specijalista psihijatrije i psihoterapeut.
Poslednje dve Nove godine čekamo u neizvesnosti koliko ćemo biti u “svemu ovome” kako se najčešće govori o stanju aktuelne pandemije. Govorimo da je “to stanje” doprinelo da se ne družimo sa prijateljima, da ne putujemo, da ne izlazimo, te ne upoznajemo nove ljude koji bi nam postali emotivni partneri, zato smo usamljeni, bezvoljni. Neki poslovi su propali, finansijski smo nestabilni, zato smo zabrinuti, uznemireni, ubacili smo se u ritam napornog rada, često i sa dva posla, “sagorevamo” na poslu, razdražljivi smo, pada nam tolerancija za druge, živimo usput, između obaveza. Mnogo bliskih ljudi je u međuvremeno obolelo pa i izgubilo bitku sa Covidom. Čini se da odasvud samo čujemo loše vesti.
A onda vreme je praznika i novogodišnjih odluka. Influsenseri i blogeri podsećaju da treba vizuelizovati ciljeve, misliti pozitivno. Ali, kako ako smo u prethodno opisanom raspoloženju u svakodnevnici u kojoj smo zarobljeni, bezvoljni, bez preterivanja blago depresivni.
Blaga depresija, koja se često naglašeno javlja sezonski, u pretprazničnom periodu, često ostaje neprepoznata i nelečena, jer uprkos njoj uspevamo da obavimo svoje svakodnevne obaveze
Dominira osećaj iscrpljenosti, dekoncentracije i umora. To je stanje u kome često san ne okrepljuje, ljudi obave svoje aktivnosti, ali ako bi vam iskreno rekli kako se osećaju, to bi bila varijacija na temu “nisam ni za šta”. Nedostaje interesovanje za aktivnosti koje su do skoro predstavljale zadovoljstvo, zbog čega sve rade sa velikim naporom.
Verni pratilac depresivnosti, često je i anksioznost. To je ona napetost, nervoza, bez uočljivog povoda ili kao prenaglašena reakcija i uznemirenost na najmanji povod. Nekada je prisutna i ta slobodnolebdeća, sveprožimajuća anksioznost – teskoba, doživljaj straha i strašljivo iščekivanje nečeg negativnog u svakom danu.
Depresija često može da bude maskirana i telesnim simptomima. Nekada su učestale glavobolje, bolovi u kičmi, teškoće pri varenju, za koje nikako ne možemo naći organski uzrok, ustvari pokazatelji depresivnosti. Ranije se takva depresija nazivala “maskiranom depresijom”, a po pravilu se javlja kod osoba koje imaju poteškoće sa pokazivanjem emocija.
Za normalno psihičko funkcionisanje, posebno su značajni neurotransmiteri, pre svega serotonin, noradrenalin i dopamin, ali i drugi.
Njihov disbalans dovodi do doživljaja umora, pada energije, bezvoljnosti, anksioznosti, napetosti, tuge, nesanice, razdražljivosti i otežane koncetracije, a u slučajima teških depresija se razvijaju i teži simptomi, otuđenja od realiteta.
Balans nivoa neurotransmitera utiče na regulaciju raspoloženja, doživljaj spokojstva i radosti, doprinosi poboljšanju volje, energije, koncentracije i motivacije. Istovremeno utiče na ponašanje, pamćenje, apetit, spavanje i seksualni nagon.
Depresija se leči primenom lekova iz grupe antidepresiva, nekada i stabilizatora raspoloženja, ansiolitika i antipsihotika, koji imaju ulogu da regulišu nivoe serotonina, noradrenalina i dopamina, kao i druge značajne procese u mozgu. Uz farmakoterapiju je potrebna i primena psiho i socioterapijske podrške.
Kod blagih depresijskih epizoda se ne preporučuje uvođenje antidepresiva. Postavlja se, međutim, pitanje kako onda povećati nivo serotonina, jer i blage depresije treba lečiti. Njih smo primarno opisali u ovom tekstu, a one se javljaju veoma često, gotovo u pandemijskim razmerama u ovo doba.
Korigovanjem svakodnevnog ponašanja, odnosa prema sebi ali i drugima, možemo mnogo doprineti.
- Boravak na suncu ili bar u dobro osvetljenoj prostoriji
- Ispravljanje leđa, setimo se “generalskog držanja”, koji donosi zadovoljstvo, ponos, samouverenost, nasuprot povijenoj kičmi koja nas asocira na skrušenost i stid.
- Bavljenje fizičkom aktivnošću,
- Zdrava ishrana. Bela riba i losos su dobar izbor. Izbegavajte hranu bogatu zasićenim mastima. Konzumacija svinjskog mesa ili pržene hrane, poput hamburgera i pomfrita, dovodi do tromosti, usporenog razmišljanja i umora.
- Sada, kada su neprijatne vesti i iščekivanje lošeg ishoda svakodnevnica, više nego ikada je potrebno da negujemo sebe. Moramo se iznova podsećati koliko je važno da se usmerimo na male životne radosti, priliku koja nam je svakog dana data da nekome pokažemo koliko nam je važan, da ne zameramo sebi pogreške, da radimo nešto čemu je jedina svrha da nas zabavi i da nađemo način da budemo bliski.
- Unos dijetetskih suplemenata se nameće kao česta potreba. U nacionalnom Vodiču dobre kliničke prakse za depresije preporučuje se S-adenozin L-metionin, SAMe, koji se prirodno stvara u organizmu i ima dokazano pozitivno dejstvo kod blagih depresivnih epizoda. SAMe prirodno stvara serotonin i druge neurotransmitere koji su važni za normalno psihosocijalno funkcionisanje.
- Uz podsticanje porasta nivoa serotonina, potrebna je i suplementacija vitaminima, posebno B kompleksa. Suplementacija vitaminima A, B6, B12, C i D daju pozitivne rezultate na anksioznost i depresiju. Kompleks B vitamina je efikasna pomoć jer pomaže da se umanji napetost i nemir i popravi raspoloženje.
Naposletku, poželimo sebi i jedni drugima dobro zdravlje u Novoj 2022. Iako sumnjamo da ćemo prestati da živimo usput, dugujemo bar sebi da nađemo način ili tražimo pomoć, sve dok ne uspemo da se ponovo radujemo usput!
dr Irena Đorđević, specijalista psihijatrije i psihoteraput
Tensilen je prirodni proizvod na bazi SAMe i kompleksa B vitamina, sastojaka koji na prirodan način pomažu stvaranje serotonina i drugih neurotransmitera koji su važni za regulaciju raspoloženja i psihičkog funkcionisanja. Koristi se u stanjima iscrpljenosti za obnavljanje volje, energije i raspoloženja, ublažavanje napetosti i nervoze.
Tensilen je bezbedan za kontinuiranu upotrebu, dobro se podnosi, ne uspavljuje i ne stvara zavisnost.
