Naučimo zajedno: Kako doći do srži i korena naših emocija? - Tensilen

Naučimo zajedno: Kako doći do srži i korena naših emocija?

  • 🏠
  • Blog
  • Naučimo zajedno: Kako doći do srži i korena naših emocija?
Koren naših emocija

Kako doći do srži i korena naših emocija? Svi smo rođeni sa potrebama koje se osećaju i izražavaju kao emocije. Iako svi doživljavamo osećanja sreće, straha, tuge, ljutnje i očaja, nova istraživanja (1) pokazuju kako su ta osećanja povezana s našim osnovnim potrebama.

Recimo, kada razmišljamo ovako:

Moramo da se povežemo sa svetom- ovo se manifestuje kao radoznalost.

Trebaju nam seksualni partneri- ovo se manifestuje kao požuda.

Moramo da izbegnemo opasne situacije- ovo je strah.

Moramo neutralisati one ljude i stvari koji su se isprečili između nas i našeg zadovoljstva – ovo je ljutnja (bes).

Moramo se vezati za one koji se brinu o nama. Odvajanje od onih koji se brinu o nama, može se javiti kao panika i/ili očaj.

Razvijanje zdravih načina zadovoljenja tih potreba rezultira osećajem smirenja i blagostanja. Kada se one ne ispune, to može rezultirati pokušajima da se ispune, na možda drugačije načine od onih koji su uspevali dok smo bili deca, ali su sada, kada smo odrasli, ti načini postali neadekvatni i neproduktivni. To može dovesti do problema i patnje u našim sadašnjim životima, ljubavnim odnosima, kao i u raznim situacijama na poslu.

Istraživanja (2) pokazuju da psihoterapija može pomoći da se postigne bolja kontrola nad našim emocijama, uspešnijim ljubavnim odnosima i profesionalnim životom. Drugim rečima, psihoterapija nam omogućava da se odučimo od reakcija koje negativno utiču na naše živote, i da naučimo nove, produktivne načine, kojima možemo rešiti svoje probleme.

Nepodnošljive emocije prouzrokovane su nezadovoljenim potrebama

Zamislite bebu dečaka. Kada njegovi roditelji izađu iz sobe, beba nema kapacitet saznanja da će se oni vratiti. Sve što on zna je da su mu potrebni. Ova potreba se izražava kroz osećaj ljubavi kada su prisutni, ili kroz osećaj očaja kada ih nema. Beba još nije stekla sposobnost da shvati da će se roditelji vratiti ili sposobnost da se smiri, dok se ne vrate. Kada su uslovi odrastanja i odnosi sa roditeljima dobri, beba na kraju saznaje da kada se roditelji povuku iz sobe, uvek se posle nekog vremena vraćaju. Ali, ako su roditelji nepouzdani ili je zanemaruju, strah da se neće vratiti se pojačava.

Kako ovaj dečak postaje dete i tinejdžer, njegovi roditelji i dalje ostaju nepouzdani, i on se nosi s tim odbacivanjem, distanciranjem i uveravanjem sebe da mu nisu potrebni.

Sada dečak ima 40 godina, i ima problem da održi ljubavnu vezu, što ga i dovodi na psihoterapiju. Njegov stil ponašanja u vezi je takav da, kad god se počne gajiti emocije i tako “osećati zavisnim” o značajnoj drugoj osobi- u ovom slučaju ljubavnom partneru, doživljava intenzivnu paniku, i udaljava se od nje. Ovo distanciranje je stvoreno u njegovom ranom detinjstvu kao adaptivna strategija- da ga zaštiti od očaja, a ta ista strategija u odraslom dobu dovodi do raspada svake njegove veze.

Izazov je da se dečak oslobodi te naučene reakcije, koristeći svoj um odrasle osobe, tj. ego stanje odraslog. Um odraslih ima sposobnost da razume stvari koje malo dete ne može da shvati. Ovo je početna tačka promene kada na scenu stupa- psihoterapija.

Psihoterapija predstavlja proces ciljane promene pojedinca, rešavanje problema ili neke psihičke tegobe, kao i razvoja sopstvene ličnosti, na kojoj zajedno klijent i posebno obučeni stručnjak- psihoterapeut. U ovom slučaju, zadatak psihoteraputa bi bio pomogne pacijentu da nauči toleranciju bolnih osećanja, kada se jave. U procesu psihoterapije, ova osećanja se prate od svojih početaka, tj. od ranog detinjstva, kada su prvobitno i nastala.

U ovom primeru, potreba čoveka da se udalji od partnera vraća se na potrebu i strah od gubitka roditelja. Da bi izbegao vraćanje na bolne emocije iz detinjstva, on napušta vezu pre nego što se desi bilo kakva stvarna “zavisnost” od partnera, ili razvoj emocija prema njemu, i to je obrazac koji on uglavnom ponavlja u svim svojim vezama.

Kako funkcioniše psihoterapija?

Psihoterapija (3) pokazuje poboljšanje i jačanje efekta procesa i nakon završetka sesija. Drugim rečima, ljudi koji prolaze kroz psihoterapeutski proces nastavljaju da imaju koristi od tretmana dugo nakon što se oni završe.

U navedenom primeru, psihoterapeut ohrabruje pacijenta da podeli svoj bol, i prepozna njegovo poreklo. On sa psihoterapeutom posmatra i analizira svoj uobičajeni mehanizam suočavanja sa distancom i odvojenošću. Psihoterapeut se bavi i osnovnim osećanjima poput straha, ljutnje, tuge, kao i pacijentovim pokušajima da ih izbegne.

Psihoterapeut pomaže pacijentu da ostane pribran i toleriše kod sebe pojavu neprijatnih osećanja, iznova i iznova. Na kraju, ovo ponavljanje omogućava pacijentu da se oslobodi originalne naučene reakcije izbegavanja osećanja, i da vežba nove opcije osećanja, kao i nove varijante suočavanja sa neprijatnim osećanjima.

Psihoterapija omogućava pacijentu da dobije pristup svojim nezadovoljenim potrebama koje se doživljavaju kao bolne emocije, da nauči da ih reguliše, i da se sve više oslobađa od njihovog opsesivnog uticaja na njegov život. To dovodi do povećanog kapaciteta za bogatiji, potpuniji i svakako, život sa više zadovoljstva.

 

 

 

 

(1) Solms, M. (2018). The scientific standing of psychoanalysis. BJPPsych International, (15) 1, 5-8.

(2) Steinart C., Munder T., Rabung S., Hoyer J. & Leichsenring F. (2017). Psychodynamic therapy: as efficacious as other empirically supported treatments? A meta-analysis testing equivalence of outcomes. Am J Psychiatr, doi: 10.1176/appi.ajp.2017.17010057

(3) Abbas A. A., Kisley S. R., Town J. M., et al (2014). Short-term psychodynamic psychotherapies for common mental disorders (update). Cochrane Database Syst Rev, 7, CD004687.

Tensilen koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close