Kako prevazići prokrastinaciju (odugovlačenje) ?

  • Naslovna
  • Blog
  • Kako prevazići prokrastinaciju (odugovlačenje) ?
Kako prevazići prokrastinaciju? Zašto dolazi do odlaganja?

Prokrastinacija (lat.procrastinatus) predstavlja obrazac ljudskog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija, obaveza i zadataka za kasnije. Odlaganje predstavlja odsustvo napretka. Svi mi donosimo odluke, ali samo mali broj njih stvarno uspeva. Ostatak izmaštanih, a neostvarenih želja i odluka ostaju u procepu između namere i akcije – ali se ne uspevaju pokrenuti sa mrtve tačke. Odlaganje nije problem produktivnosti. Zato su ljudi u vezi ovog problema u zabludi: pravo bojno polje što se odlaganja tiče je naš um, a ne naše vreme.

Poboljšanje veština upravljanja vremenom neće vam pomoći da prevaziđete prokrastinaciju. Psiholozi ističu da reći čoveku koji pati od hroničnog odlaganja da to jednostavno, prevaziđe, bilo bi kao da kažemo depresivnoj osobi da se razvedri. Kod prokrastinacije je potrebno da se borimo sa emocijama, a ne sa produktivnošću.

Zašto nam je teško da se pokrenemo i izbegnemo prokrastinaciju?

Svi mi odugovlačimo, tj. dobrovoljno odlažemo aktivnosti uprkos posledicama. Odugovlačenje je kao rana koju sami sebi produbljujemo. Možda se sada osećamo dobro jer smo isplanirali dugoročne ciljeve, ali kada krenuti po njih? Ovo nema nikakve veze sa lenjošću ili tipom ličnosti – mi jednostavno ne možemo da dobijemo emocionalnu bitku u našem umu.

U vremenima stresa, odugovlačenje se javlja kao mehanizam za suočavanje sa problemom, bez napora. Međutim, to nije bezopasno. Mnogi stručnjaci koji se bave problemom prokrastinacije ističu da je naš mozak “programiran” da očekuje skoru nagradu. Odugovlačenje je naše sadašnje JA koja kaže da bih se radije sada osećalo dobro, nego da se uhvati u koštac sa problemima. Tako odgađamo delovanje i pokretanje u sadašnjem trenutku, iako će nas kasnije skupo koštati.

Prema istraživanju Univerziteta DePaul iz Čikaga, mi odugovlačimo kada naši mozgovi postanu preplavljeni konfliktnim emocijama:

Strah od neuspeha: brinemo da ishod neće biti savršen.

Impulsivnost: ometamo se recimo, seksualnim aktivnostima, umesto da preduzmemo rešavanje aktuelnih problema.

Poricanje: ne volimo da radimo određene stvari, pa ih jednostavno “brišemo” iz našeg uma.

Odbijanje: kada se osećamo prisiljenim da uradimo nešto, pređemo u odbrambeni stav i odupiremo se svakoj promeni.

Nekoliko studija je pokazalo da negativne emocije podstiču odugovlačenje. Ljudi izbegavaju da rade stvari kada su tužni ili uznemireni. Prijatnost koju osećaju u bilo kakvom ometanju potrebne akcije im tada pomaže u regulisanju osećanja. U tim trenucima u stvari, ne uspevamo da upravljamo svojim emocijama, a ne našim vremenom.

Kako izaći iz začaranog kruga?

Što više odlažete početke akcija, sve postaje teže započeti bilo šta novo. To postaje začarani krug. Jedna od prvih studija o štetnoj prirodi odugovlačenja pratila je akademski učinak, stres i sveukupno zdravlje među studentima tokom jednog semestra. Prvobitno, prokrastinatori su pokazali niži nivo stresa. Na kraju istraživanja, ne samo da su postali napetiji, nego su i zaradili niže ocene. Pravi odlagaoci nisu završili svoje obaveze, a i kvalitet rada je bio snižen.

Autori studije su zaključili da, uprkos izgovorima i kratkoročnim koristima, odugovlačenje se ne može smatrati ni adaptivnim ni bezopasnim. Neuspeh da se nosimo sa našim emocijama uzrokuje više štete nego stres započinjanja nečeg novog, ili izvršenja zadatka.

Kada ljudi sanjare o nečemu prijatnom, to ih čini sretnima samo u datom trenutku, kao da su obavili zadatak. Na naš odnos sa radom utiču emocije. Mi ne odugovlačimo samo ono što ne želimo da radimo, već čak i stvari koje volimo da radimo. Začarani krug čini da nas na kraju mrzi da radimo bilo šta.

Da bi pobedili odlaganje, moramo preoblikovati svoju emocionalnu vezu sa radom. Za to je potrebno premestiti naš unutrašnji dijalog iz “morati” na “želeti”.

Emotivna bitka

Svakog dana doživljavamo negativne i pozitivne emocije. Krivica, samopovređivanje, frustracija, tuga ili samosažaljenje nas mogu naterati da se osećamo preplavljeni emocijama. Regulacija emocija je izraz koji opisuje našu sposobnost da se nosimo sa našim emocionalnim iskustvom.

Istraživanja jasno pokazuju da je odugovlačenje problem emocionalne regulacije – umesto da se bavimo našim osećanjima, izbegavamo da radimo neki zadatak zbog naših osećanja. Ovo se pretvara u samoporažavajuću strategiju. Ovako samo dodajemo sebi više stresa.

U kojoj su meri ljudi sposobni da se nose sa svojim emocijama, u toj meri će poštovati rokove. Izbegavanje deluje kao kratkoročno popravljanje raspoloženja. Izbegavamo da se suočimo sa strahovima, anksioznošću ili frustracijama, a onda se osećamo još gore.

Kako prevazići prokrastinaciju?

Pre svega, počnite tako što ćete se ljubazno ponašati prema sebi, igranje igara krivice ne pomažu.

Da biste dobili ovu mentalnu bitku, morate primeniti strategije usmerene na emocije. Biti suviše strog prema sebi vas može zaglaviti u neprekidnom procesu. Ljudi koji sebi oproste i razumeju sebe nakon odlaganja, manje je verovatno da će odlaganje ponoviti. Oni koji konstantno sebe krive i ne mogu samo sebi da oproste odlaganje, neće ga prevazići. Samo-oproštaj je snažan protivotrov za prokrastinaciju.

Da li se borite protiv vetrenjača?

Počnite tako što ćete se suočiti sa neprijateljem, a ne da usmerite bes prema sebi. Zapitajte se: “Zašto izbegavam da radim nešto? Zašto mrzim ovaj zadatak? “Borba protiv emocija jeste kao da trčite protiv vetra.

Budite svesni onoga o čemu razmišljate: svesnost će vam pomoći da razvijete refleksivan pristup odugovlačenju. Umesto da izbegavate ili pojačavate svoje emocije, pokušajte da ih razumete.

Uspostavljanje dobre emocionalne regulacije, tj. tolerancija i modifikacija odbojnih emocija, pomaže u smanjivanju odugovlačenja. Potrebno je da:

– postanete svesni svojih emocija

– prepoznate i naučite da kontrolišete svoje emocije

– razumete šta u vama izaziva neko osećanje

– priznate negativne emocije i naučite da ih pretvarate u pozitivne

– podržite sebe

Povećajte svoju samosvest. Opažajte stvari, vodite dnevnik, budite zahvalni za dobre stvari koje imate, meditirajte. 

Koje emocije vam stoje na putu?

Šta vas zadržava? Bojite li se neuspeha? Ili ste pod nekom vrstom pritiska?

Budite strpljivi. Ako ste godinama usavršavali čin odugovlačenja, sada ga morate poništiti. Odugovlačenje je problem upravljanja emocijama – način kako se bavite svojim osećanjima. Učenje regulisanja svojih emocija može pomoći da se prevaziđe ovo stanje.

Jedan od dobrih načina je da nađete neku ličnu vrednost za vas u datoj aktivnosti ili zadatku. Nekada “kopajte” i malo dublje. Samosvest je ključna, ali previše introspekcije može da vas blokira. Skok u akciju – prvi korak, je ključan.

Najbolji način da se prevaziđe odugovlačenje je da se pokrenete upravo- sada.

Otvorite tu knjigu. Napišite tu prvu reč. Okrenite taj broj. Postavite prvo pitanje. Počnite da vežbate. Pređite liniju. Podelite zadatke na više delova. Kreirajte interne rokove. Imajte svoje prioritete. Počnite sa onim što mrzite. Ili sa onim što volite. Delujte u trenutku.

Ne zaboravite- suočavanje sa svojim emocijama je ključno za skok u akciju. Vreme je da naučite da ih kontrolišete.

Tensilen koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close