Posvećivanje vremena tuzi i boli koju ste već davno trebali ostaviti za sobom, retko donosi neku korist. U današnjem potrošačkom društvu, tuga se čini luksuzom koji ne možemo priuštiti sebi u našoj neprestanoj trci za više stvari, više sreće, više trošenja, uzrokujući tako samo veći stres. Ne znajući da je to pogrešno, svi učimo da zadržavamo osećanje istinske tuge u sebi.
Ipak, istina je da je tuga filter za dubinu i složenost života koja se ne može spoznati jasnije nego za vreme tugovanja. Ako upitate najpoznatije komičare kako su otkrili korene svog humora, gotovo jednoglasno, njihov odgovor je- u žalosti.
Tuga je jedinstvena u tome da izvuče naš unutrašnji svet na svetlo spoljašnjosti. Čak i ako naši prijatelji i porodica nemaju sposobnost da se naviknu kada smo duboko ožalošćeni, često nalazimo razumevanje u prirodi i životinjama, koje se često u periodima tugovanja znaju priviti uz nas, saosećajući sa nama i želeći da nam pruže utehu. Za razliku od većine ljudi, priroda dobro odgovara na potpuno izraženu žalost.
Često naše male patnje odražavaju veće probleme – nepravde, brutalne gubitke i bolne činjenice koje ograničavaju čitav život. Često usled toga delujemo bespomoćno, čekajući bilo koga da sasluša i razume našu duboku emociju.
Kada smo tužni, kao da vapimo za nečijom pomoći, ali kada ona dođe prerano, prekida naše duboko razotkrivanje tuge. Uteha koja dođe prekasno, izgubi svu vrednost. Tada već možemo biti u dubokoj depresiji. Nekada smo previše usmereni da tugu sakrijemo ili iskontrolišemo da na taj način ne uviđamo istinu koja, uz pomoć tuge, pokušava da dopre do nas.
Svaka naša emocija nas povezuje sa osećajima na podsvesnom nivou. Tuga je emocija koja obično dopire dublje od ostalih. Kada uronite u dubine svoje tuge, učestvujete u dubokoj razmeni osećanja na višim nivoima. Naša tuga započinje tugom drugih ljudi koje nismo nikad sreli. Tugu koju osećamo kao svoju, pripada mnogo većoj celini- celokupnom čovečanstvu.
Suočavanje sa tugom obično ide u sledećim stupnjevima
Bes
Nakon nekog tužnog događaja , vaš um vas prvo primorava da se neprestano sećate detalja o tome. Refleks samoodržanja vam diktira da se ne možete osećati tužno sve dok prvo ne probate da rešite problem. Onda počnete da okrivljujete univerzum ili lošu sreću za vaše stanje, ako nema drugog krivca. Slažete svoje poraze na bilo koje druge koji su se desili u prošlosti, i samo uvećavate tugu. Ili besni planirate savršenu osvetu. Ljutnja je često samo emocija koja maskira primarnu tugu.
Ogorčenost
Vaš bes i ljutnja se sada šire. Već na ivici preplavljivanja tugom, osećate dolazak snažnijih negativnih emocija. Sada sva osećanja izgledaju nedefinisano i kao da gube moć. Indignacija ili ogorčenost je vaše iskustvo otpora, dok pokušavate da iskočite u ovaj nepoznati osećaj. Bes je još uvek tu. Ples između ljutnje i ogorčenja je poseban svet; to je rat koji nagoveštava dublje bitke sa sobom, ali vodi borbu na linijama samozaštite i krivice. Dok se ne približite toj ivici sa pogledom na središte sebe, bićete i dalje jako ogorčeni.
Ranjivost
Obično kreće šalom i potiskivanjem tuge- “nije mi ništa, hahaha”. Zatim osećate sve češći bol ispod grudne kosti. Na kraju potonete u tugu. Ovaj svet nije stabilan koliko ste se nadali. Intuicija će se ovde naći na raskrsnici kuda dalje i zapitaćete se samo – kako se smiriti? Kada dođete do ranjivosti, ne postoji greška u vašoj bespomoćnosti. Možda i neka opasnost preti ako rešite da se borite, ali ako se samo predate tuzi, uviđate da ste ostali bez oružja.
Uranjanje u tugu
Kada dođe konačnog ispoljenja tuge, sva energija se okreće tome: mišići lica se grče, sledi kolaps u ramenu i grudima, suze ispunjavaju oči, ali… stomak je, ipak, mesto gde tuga živi. Ali tu postoji i snaga koja može vladati svim stvarima. U ovoj fazi odustajete od procena i reakcije sveta, u zamenu za čisto unutrašnje razumevanje. Ako postoji istina koju sebi trebate reći, ovo je trenutak kada se to dešava.
Ovde bi trebalo da prestane i strah od suočavanja sa tugom i patnjom, koji proizilazi iz dečjeg dela naše ličnosti. Svako neprijatno osećanje ima rok trajanja, i obično nestane kada obavi svoju funkciju, u ovom slučaju kako da prihvatimo neki svoj lični gubitak koji je izazvao našu tugu.
Zapamtite, najvažnija stvar koju za sebe možete uraditi u procesu tugovanja je – da dozvolite sebi da tugujete. Upravo tada će se vaša tuga prepoloviti, i vi ćete se isceliti.
“ Stara tuga, usled spoznanja velike tajne ljudskog života, potpuno prelazi u tihu i umilnu radost ”. F.D.
Na koje još načine se možete izboriti sa tugom i drugim negativnim osećanjima, pročitajte ovde.
