Ako se nekada zapitate da li ste visoko osetljivi, odnosno da li imate osetljiv karakter, onda vam ovo može pomoći. Postoje mnoge metode i testovi na koje biste se mogli pozvati, ali prva indikacija je test HSP-skale psihoterapeuta Elaine Aron, autora knjige “Ranjivost”. Postoje četiri glavna pokazatelja koja autorka koristi za definisanje visoke osetljivosti.
Da li sam visoko osetljiv/va?
„Snažno reagujem na kritike.“ „Voleo/la bih da ne reagujem na provokacije.“ „Bio sam zaista osetljiv još od detinjstva.“ „Brzo se potresem i teško nosim sa negativnom energijom.” Ovo su samo neke od stvari koje se obično čuju i koje pokazuju da li ste visoko osetljivi. Da li se neka od ovih misli ponavlja u vašoj glavi? Iako bi svaka od ovih misli mogla proizaći iz, na primer, nekih klasično psiholoških pitanja, svaka od njih ponaosob bi mogla biti i pokazatelj da ste veoma osetljivi.
Već spominjana klinička psiholog/psihoterapeut Elaine Aron opisuje četiri pokazatelja koja možemo da koristimo da procenimo da li smo veoma osetljivi.
4 pokazatelja koji govore da li ste visoko osetljivi?
1. Dubina obrade informacija
2. Prevelika stimulacija
3. Emocionalna reaktivnost, uključujući empatiju
4. Osetljivost na suptilne nadražaje
Prema Elaine Aron, ako ste visoko osetljivi, sva četiri faktora moraju biti prisutna kod vas od detinjstva pa nadalje. I ne mogu biti direktna posledica psihološke bolesti ili iskustva traume. Iako je, naravno, moguće istovremeno biti visoko osetljiv i patiti od psihološke bolesti.
Pogledajmo šta svaki od ovih termina osetljivosti znači.
1. Dubina obrade informacija
Dubina obrade informacija i sveta je ključna karakteristika osoba visoke osetljivosti. Iz nje proizlaze ostala tri pokazatelja. Teško je posmatrati dubinu obrade spolja, ali se o njoj može posredno svedočiti kod ljudi koji duboko razmišljaju o stvarima, i imaju snažna osećanja kao odgovor na svoje okruženje i iskustva. To je visoka osetljivost, „delikatnost“, kada se suočite sa pozitivnim i negativnim senzacijama i nijansama u svetu, i dubokim načinom na koji se bavimo i obrađujemo ono što smo doživeli.
To na praktičnom nivou znači da, na primer, možete biti neko ko puno razmišlja o duhovnim i filozofskim pitanjima, možda doneti neke teške odluke, ili želeti da razmišljate analitički i sa svih aspekata o datim problemima. To može značiti da cenite i tražite dubinu obrade informacija i kod sebe i kod drugih, i da ste duboko saosećajni i u pogledu ljudi i životinja.
Sve što izuzetno osetljivi ljudi dožive, oni duboko procesuiraju, a svako iskustvo ostavlja tragove u njihovom biću u vidu misli, osećanja, utisaka, telesnih senzacija, sećanja i maštanja. Kao da su um i telo veoma osetljive osobe seizmograf koji može pokupiti suptilne vibracije u zemlji, i zato ovi ljudi reaguju daleko brže i daleko snažnije od ljudi prosečne osetljivosti i senzibiliteta. Ponekad ovo može biti prijatno, jer može biti obogaćujuće iskustvo koje život čini vitalnim i raznovrsnim. Ali, takođe, nekada može biti jako naporno i stresno. Kada stvari koje iskusite preradite vrlo duboko, to se odnosi i na sva iskustva koja imate u životu, bilo negativna ili pozitivna.
2. Prevelika stimulacija
Ako sa pojačanom osetljivošću reagujete na svoje okruženje i duboko obrađujete informacije i stimulaciju oko sebe posmatrajući, odražavajući se, osećajući i reagujući, tada ova prekomerna stimulacija može brzo dovesti do osećaja prekomernosti.
Svi ljudi neizbežno dostižu visok nivo uzbuđenja ukoliko dožive veoma visok stepen stimulacije. U suštini, naša uzbuđenost predstavlja nivo na kojem se aktivira naš nervni sistem. Kada reagujemo na spoljašnje i unutrašnje nadražaje i obrađujemo ih, povećava se naša fiziološka uzbuđenost, što zauzvrat utiče na naša osećanja i misli.
Kada je ovaj nivo uzbuđenja previsok, naše blagostanje i naše kognitivne sposobnosti počinju da se smanjuju, što se može očitovati u poteškoćama u koncentraciji, borbi sa idejama i sumnje u sopstvene sposobnosti. Takođe doživljavamo visok stepen fizičke i emocionalne napetosti, ponekad čak i anksioznost.
Zbog vrlo reaktivnog i osetljivog centralnog nervnog sistema, visoko osetljivi ljudi veoma duboko obrađuju informacije i kao takvi postaju prenadraženi i prekomerno se stimulišu mnogo brže od ljudi koji su manje osetljivi na svoje okruženje. Često će visoko osetljivi ljudi prestimulaciju opisati kao samo „stres“, „napetost“ ili „razdražljivost“, a obično je najveći izazov predstavlja njihova velika osetljivost, jer je to u svakodnevnom životu često teško izbeći, bilo da deluje sastancima, dečjim rođendanskim zabavama ili čak u jarko osvetljenim mestima, prometnim supermarketima i tržnim centrima.
Nastaviće se…
