U razgovoru sa Prof. dr Nevenom Čalovskom Hercog, psihijatrom i porodičnim psihoterapeutom, otkrivamo na koji način možemo prebroditi januar, najdepresivniji mesec u godini.
Šta predstavlja postpraznična depresija?
Postpraznična depresija, januarski bluz, najdepresivniji dan u godini…neki su od naslova u medijima koji se osvrću na iskustvo da je to doba godine obeleženo razočaranjem, bezvoljnošću, tužnim raspoloženjem, društvenim povlačenjem, povećanom učestalosti zahteva za razvod braka, češćim odsustvovanjem sa radnog mesta, češćim obolevanjem od različitih tegoba kojima se ne može utrvrditi jasan uzročnik, češćim saobraćajnim traumatizmom.
Iako nema pouzdanih statističkih istraživanja i podataka, psihoterapeuti, psiholozi, psihijatri već godinama prepoznaju ovo doba godine kao rizično za izbijanje i pogoršavanje emocionalnih problema. Teškoće se manifestuju u spektru anksiozno-depresivnih i psihosomatskih tegoba kao i teškoća u interpesonalnim odnosima.
Postpraznična depresija ima sledeće okidače:
Okidači su brojni, od nerealno postavljenih ciljeva uoči novogodišnjih praznika, tzv. novogodišnjh rezolucija, preko neplanirano previše potrošenog novca tokom praznika, magijskih očekivanja da će Nova godina “sama od sebe” doneti lakšu i lepšu svakodnevnicu, kajanje zbog praznično previše konzumirane hrane i pića, nekritično datih obećanja drugima, do značajno manje prirodnog sunčanog svetla tokom dana, zahteva da se vrati u redovnu svakodnevnicu posla, školovanja sa svim tamo zaostalim i nerešenim teškoćama i osujećenjima.
Takodje, česti su parovi koji su, u pokušaju prevazilaženja svoje interpersonalne, partnerske krize, projektivali nadu i očekivanja da će praznici doneti rešenje, “davanjem druge šanse”, suočavaju se posle praznika, sa nerešenom situacijom, nezadovoljstvom te često razmatraju prekid odnosa, separaciju kao definitivni izlaz.
Opadanje opšte psihosocijalne funkcionalnosti je povezano sa osećanjem lične neefikasnosti i nesagledavanjem mogućnosti da će stvari u bliskoj budućnosti biti značajno bolje. Nemoć, razočaranost, bezperspektivnost, bezvoljnost su epiteti kojima ljudi opisuju psihološko stanje, koje ih nekada lako uvodi u pasivnost i potištenost.
Neuspešne novogodišnje rezolucije
Najvidljivije su neuspešne novogodišnje rezolucije, vezane su za prekid navika i stvaranje novih, i to u odnosu na ishranu, telesno vežbanje, pušenje, konzumiranje alkohola, kao i preuzimanje obaveza u odnosu na školske ciljeve, sredjivanje doma, ormana, radnog stola, garderobe itd.
Zamka je u nesvesnom očekivanju da će se odluke realizovati “same od sebe”, te se ne pravi realni plan koraka i postupaka koji bi vodili ka postizanju ciljeva.
Željene promene se dešavaju zrelo “korak po korak” ili naglo, po principu “sve ili ništa”, ali uvek uključuju svestan, organizovan, istrajan, angažovan pristup.
Podrška i dobro osmišljeni ciljevi put ka uspehu
Uspeh je verovatniji ako osoba ima podršku od bliskih iz svog okruženja na način kako to njoj odgovara, bez kriticizma, bez nametanja, bez previše direktivnog savetovanja, gde se svaki mali uspeh prepoznaje, uvažava i nagradjuje. Momenti posustajanja se nikako ne vide kao kompletan neuspeh, te ne vode u odustajanje već kao trenuci slabosti koji se prihvataju, razumeju i prevazilaze.
Čarobni štapić ne postoji, ali dobro osmišljeni ciljevi, promišljeni načini, uz uvažavanje sopstvene osetljivosti, čine postizanje realno postavljenih ciljeva i ispunjavanje želja mogućim.
