Ako ste sa prvim jesenjim danima osetili neraspoloženje i stres, ne umišljate: Jesenja anksioznost postoji!

  • 🏠
  • Blog
  • Ako ste sa prvim jesenjim danima osetili neraspoloženje i stres, ne umišljate: Jesenja anksioznost postoji!
Jesenja anksioznost i nervoza

Verovatno dosta nas doživljava setno i emotivno prestanak leta i početak jeseni i generalno hladnijeg doba, ali nije mali broj ljudi koji na tom vremenskom prelazu doživljavaju i malo ozbiljnije simptome i promene raspoloženja. Jesenja anksioznost predstavlja oblik sezonski afektivnog poremećaja koju osobe počinju osećati tokom jesenjih meseci.

Kako su vreme za kupanje, sunce i duži dani su na izmaku, a jesen dolazi, neki ljudi se osete uznemireno.

Šta mogu biti uzroci jesenje anksioznosti?

Neki od uzroka ove vrste anksioznosti mogli da budu: novi počeci- školska godina, poslovna sezona posle godišnjih odmora, počeci razmišljanja o zimskom godišnjem odmoru i Novoj godini, i prerano sumiranje godine koja još nije prošla, sa mogućim žaljenjem što pojedini željeni ciljevi nisu postignuti tokom leta. Zatim, tu su promene u ishrani, svakodnevnom kretanju i izloženost dnevnoj svetlosti i danu koji se osetno skraćuje.

Jesenja anksioznost u stvari predstavlja tendenciju određenih grupa ljudi da pate od anksioznosti i lošeg raspoloženja tokom jesenjih meseci. Mnogi ljudi i ne shvataju koliko je uobičajena anksioznost naročito na prelazu godišnjih doba, i možda je ne prepoznaju. Ako se ova vrsta anksioznosti javlja svake godine, obrazac će postati očigledan i potrebno je preduzeti odgovarajuće korake da se ona spreči.

Stručnjaci ukazuju na sledeće simptome jesenje anksioznosti:

– pojačana uznemirenost i preterana briga
– razdražljivost
– očigledan pad raspoloženja i depresija
– letargija, pospanost i umor
– gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti

Jedan od uzroka ove sezonske anksioznosti je i smanjenje sunčeve svetlosti, što dovodi do pada nivoa serotonina. Ovaj važan hormon utiče na raspoloženje, apetit i režim spavanja. Takođe se u ovom periodu povećava količina melatonina, hormona koji reguliše naš proces spavanja. Manjak vitamina D u organizmu je još jedan efekat nedostatka sunčeve svetlosti. Ovi faktori uključuju promene u ponašanju. Jer kako se vreme pogoršava, manje vremena provodimo napolju i manje vežbamo, a svi ovi faktori takođe utiču i na pojavu depresije.

Stručnjaci za mentalno zdravlje se slažu da sezonske promene mogu dovesti do promena raspoloženja i teskobe. Jesenska anksioznost nije zvanično prepoznato stanje, jer obično korelira sa sezonskim afektivnim poremećajem (seasonal affective disorder). Dani su sada kraći, noći duže, vreme je sve hladnije. Može doći do zabrinutosti zbog mnogih socijalnih faktora poput povratka u školu/na fakultet i pritiska da budete akademski, poslovno ili društveno uspešni. Jesenja anksioznost bi mogla biti anticipirajuća zabrinutost zbog moguće pojave sezonskog afektivnog poremećaja.

Promene generalno mogu izazvati osećaj anksioznosti

Generalno prelazi ili bilo kakve promene kod ljudi mogu izazvati anksioznost.

Ljudi koji se bore sa tranzicijom ili bilo kakvim promenama životnih okolnosti, poput promene rasporeda aktivnosti, promene škole, fakulteta, posla, mesta stanovanja ili partnera, mogu biti zabrinuti jer je sada jedan neizvestan period pred njima. To može izazvati anksioznost, posebno ako je njihova anksioznost uzrokovana ovim spoljašnjim okidačima.

Međutim, kod mnogih ljudi dođe do ublaženja simptoma i čak potpunog prestanka aktivnosti kada ponovo uspostave rutinu.

Drugo objašnjenje negativnih osećanja tokom jeseni moglo bi biti ono što se popularno naziva – „reakcija na godišnjicu“. Na primer, dok ulazite u hladnije mesece i dobijate manje sunčeve svetlosti, prisećate se da je zimsko vreme obično tmurno i depresivno.

Ovo je obično i slučaj koji se obično dešava oko nekih godišnjica događaja. Ponekad su to traumatični događaji, poput smrti ili napada, ali ponekad je to samo sećanje na osećaj u vreme godišnjice koji može izazvati osećanja, a možda niste ni svesni zašto se osećate anksiozno ili depresivno, ističu psiholozi. Tada postoji nesvesno razmišljanje „Oh, ovo je obično teško vreme, tako da ću ponovo imati težak trenutak”.

Kraj leta takođe može doneti osećaj žaljenja što niste uradili sve što ste planirali da doživite ili ostvarite tokom letnjih meseci. Ili, ako ste imali sjajno leto i tome je kraj, to može biti depresivno za neke osobe.

I na kraju, predstojeći praznici, iako su relativno daleko, često su izvor stresa. Tek što su se vratili sa godišnjih odmora, ljudi mogu početi razmišljati o predstojećim praznicima, zimskom godišnjem odmoru i početi planirati čak i doček Nove godine.

Nastaviće se…